Menjaju se nazivi mnogih ulica u Beogradu: Nosiće imena po ličnostima važnim za Srbiju

Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su danas predloge da veliki broj važnih ličnosti za istoriju i kulturu srpskog naroda dobiju ulice u glavnom gradu Srbije, a na predlog zamenika gradonačelnika Gorana Vesić od sada ulice u Beogradu imaju i car Justinijan Prvi, car Iraklije, knez Pavle Karađorđević i princeza Olivera.

Splitska ulica na Voždovcu će se od sada zvati po caru Justinijanu Prvom, a Ulica Augusta Cesarca na Savskom vencu preimenovana je u Ulicu cara Iraklija.

Dosadašnja Štrosmajerova ulica u Zemunu preimenovana je odlukom odbornika u Ulicu kneza Pavla Karađorđevića, a Ulica Petra Zrinjskog, takođe u Zemunu, u Ulicu princeze Olivere.

Vesić je obrazlažući svoju inicijativu u svojstvu građanina kazao da smo živeli u različitim državama, a da je Beograd bio glavni grad različitih država, zbog čega je imao ulice koje su nazivane kako po toponima različitih delova SFR Jugoslavije, kako po ličnostima koje nisu važne za Srbiju, a bile su važne za neke druge narode.

Navodeći da se deo istorije na taj način skrivao kako bi se promovisala neka nova ideologija, neki novi nacionalni kurs, Vesić je rekao da se došlo u situaciju da postoji jedan broj ulica koje nemaju nikakve veze sa Srbijom i Beogradom, a s druge strane čak se i zovu po imenima ljudi koji nisu čak ni bili naklonjeni mnogo Srbiji.

- Nema potrebe da Štrosmajer ima ulicu u Beogradu jer ni na koji način nije zadužio naš narod. Knez Pavle Karađorđević nikada nije dobio ulicu, a zaslužio je ako ni zbog čega drugog, zbog slika i umetničkih dela koje je ostavio Narodnom muzeju - kazao je Vesić.

Dodao je da je istorijskoj ulozi kneza Pavla već dat sud i istakao da je ulicu zaslužio i zbog mnogo drugih stvari, među kojima je i to što je vodio zemlju u teškim vremenima posle ubistva njegovog brata kralja Aleksandra.

Kada je reč o princezi Oliveri, Vesić kaže da je ona dokaz koliko nismo vodili računa o našoj istoriji i da ako postoji dokaz za mučeništvo i žrtvovanje za svoj narod, onda je to princea Olivera.

Podsetio je da je princeza Olivera ćerka Lazara Hrebeljanovića i Milice, kao i da je posle Kosovske bitke i teškog poraza, njena majka koja je preuzela Srbiju, predala sultanu Bajazitu u harem.

- Uspela je sa tog mesta da pomogne mnogo Srbiju. Posle smrti Bajazita vratila se u Srbiju, pomogla je svom bratu da razume odnose u Turskoj, a bila je i u Dubrovniku. Čudno je da žena koja je žrtvovala ceo svoj život za Srbiju, koja je poslata kao žrtva kako bi se spasla Srbija, nije nikada zaslužila da se neko seti nje bez obzira na ideologiju - kazao je zamenik gradonačelnika.

Istakao je da je značajno i to što će ulice dobiti vizantijski, odnosno romejski carevi - Justinijan I i car Iraklije koji je, kako podseća, zadužio naš narod tako što je dozvolio da se nasele južni Sloveni na Balkan.

Justinijan I je poslednji rimski car, podseća Vesić i kaže da osim što je rođen na teritoriji Srbiji, jedan je od najznačajnijih careva.

- Zaslužio je da ima ulicu i mislim da ubuduće treba da više potenciramo našu vezu sa Vizantijom jer mi dugujemo našu kulturu, našu veru, mnogo šta Vizantiji. To je način da pokažemo našu vezu sa Vizantijom, ne kao što neki drugi uzimaju tuđe careve i proglašavaju ih svojim, to nisu naši carevi, ali su važni za razvoj našeg naroda jer je ta država uticala na razvoj našeg naroda - kazao je Vesić.

S obzirom da je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji Srbije, Vesić je najavio da će u budućem periodu i tim carevima biti dodeljene ulice.

Skupština grada donela je i odluku da se imenuju ulice po značajnim ženama Srbije - po Draginji Gavrilović, Kosari Cvetković i Jelki Bojkić Makavejev.

Sušačka ulica na Voždovcu preimenovana je u Ulicu Draginje Gavrilović, Supilova ulica na Zvezdari u Ulicu Kosare Cvetković i Ulica Matije Gupca u Rakovici u Ulicu Jelke Bojkić Makavejev.

Jelka Bojkić Makavejev bila je prva žena diplomirana veterinarka u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a osim toga svakodnevno se borila za prava žena i svojih koleginica, što je dovelo do toga da je postala predsednica Ženske studentske organizacije Sveučilišta u Zagrebu.

Kada je reč o Kosari Cvetković, ona je bila srpska književnica, prevoditeljka, likovna umetnica, fotograf, pedagog, književna i pozorišna kritičarka.

Autorka dela "Devojački roman", koji se smatra prvim ženskim romanom kod Srba, napisala je Draga ili Draginja Karolina Gavrilović, prva srpska pripovedačica i romansijerka.

Ulicu je dobio i vožd Ðorđe Stratimirović, a ta ulica se proteže od zgrade Pošte na Savskom trgu do glavne kule na prostoru Beograda na vodi.

Imenovana je i Ulica Svetog Vladike Nikolaja Žičkog u opštini Rakovica, a ulice u Beogradu dobili su i dubrovački Srbi Ivan Stojanović i Nikša Gradi.

I Vladeta Jerotić dobio ulicu

Deo Dalmatinske ulice koja počinje od Takovske, a završava se kod Ulice Džordža Vašingtona, današnjom odlukom odbornika Skupštine grada Beograda, promenila je naziv u Ulicu Vladete Jerotića.

Inicijativu za promenu naziva te ulice podneo je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, a novim nazivom želi da se sačuva sećanje na akademika Srpske akademije nauka i umetnosti i dobitnika mnogobrojnih nagrada i priznanja.

Vladeta Jerotić bio je srpski neuropsihijatar, prihoterapeut, filozof i književnik, a saglasnost za dobijanje ulice u prestonici Srbije dala je i Zadužbina Vladete Jerotića.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović, obrazlažući davanja ulice Vladeti Jerotiću odbornicima, kazao je da je Jerotić bio jedan od najuticajnih i najomiljienih srpskih intelektualaca u poslednjih pola veka.

(Telegraf.rs)