Kafić "Cvetni trg" proslavio 40. rođendan: U njega su svraćali glumci, a postoji i jedan kod

Četiri decenije prošlo je od otvaranja kultnog kafića Cvetić, tačnije "Cvetni trg" u Njegoševoj ulici, prekoputa Treće gimnazije. Stešnjen, ali skockan tako da ma koliko da je gužva za svakoga ima mesta, ovaj kafić otvara dušu Beograda iz osamdesetih godina. Tada su ovakva mesta bila znak da velegrad u stopu prati korak sa zapadom. Onako kako ste mogli da popijete espreso u Trstu, mogli ste i u Beogradu.

Danas je u ovom kafiću skromna proslava - gostima, koji sa gazdaricom Vanesom pričaju kao da su joj svi prijatelji dobili zakusu i slatkiše. A na kafu je svratio i zamenik gradonačelnika Beograda - Goran Vesić. Redovan je gost i komšija. Popričao je sa Vanesom, popio kaficu, a onda smo mu "ukrali" domaćicu, koja nam je otkrila kako je ovo mesto radilo poslednje četiri decenije.

Mladić i devojka, koji su ovde pili kafu "s nogu" mogli su se upoznati i viđati, slušati poslednje ploče novog talasa, tražiti se pogledom u dimu i za šankom. Takav kafić, u kom se stoji, pozdravlja i rukuje s prijateljima koji dolaze i odlaze, susreće i rastaje, uz kapućino i viski, bio je odraz poslednje mode. A danas, Cvetić je poput onih starih beogradskih kafana živa legenda, istorija. Taj momak i devojka danas bi mogli ovde dovesti i svoje u unuke.

- Ja sam se rodila tri meseca pošto je kafić otvoren, tako da sam ovde odrasla. Od početka se ovde skuplja raznoliko društvo, od muzičara, pilota, preko policajaca, pa do profesora. Oni su se ovde družili i to je bilo upečatljivo, nisu se dogovarali, nego su se sastajali ovde onako, kad neko naleti, vi ga sretnete - priča nam Vanesa Maravić.

Kafić su otvorili njeni roditelji - Rade i Marija Maravić. Tata joj je preminuo, a majka je danas redovan gost. Vanesa je preuzela sve dužnosti 2008. godine, a u ovako malom prostoru ona je i vlasnik i konobar i menadžer. Ne čudi stoga što je danas svi zovu po imenu.

Kada je u kafić ušao jedan mladić, Vanesina sestričina i njena drugarica javile su mu se iznenađenim i stidljivim glasom. On je profesor.

- Mi smo prekoputa gimnazije, ali ovde se ne skupljaju učenici, zato ovde dolaze njihovi profesori, tako da im ne daju da se skupljaju - uz osmeh nam priča Vanesa.

Cvetić je tako, sačuvao neki kod da on nije za najmlađe društvo. Klinci, kaže Vanesa, znaju da su tu dolazili njihovi roditelji.

Vreme se promenilo, umesto prostora rezervisanog za stajanje, a osim šanka i visokih stolova uz zid postojao je samo separe u koji su mogle da se smeste dve osobe i popričaju, danas je ovo minijaturni, ali običan kafić sa stolicama i stolovima. Pa ipak, kada uđete imate utisak da ste u jednom velikom društvu, a ne u kafiću gde odvojeno sede nepoznati ljudi.

- Morali smo da ga renoviramo, promenilo se vreme, ali čini mi se da se to opet vraća. Ostale su lamperije i stari izlog, isto natpis, mesingana slova - kaže nam Vanesa.

Mirosavljevom ćirilicom ispisano je, tako "Kafić Cvetni trg" a na prozoru stoji i natpis "Cvetić", jer ovo mesto svi znaju baš pod tim imenom.

- Nekada se pored kafe ovde pio viski, a danas više ljudi pije pivo ili rakiju. Petkom je bilo krcato ovde, a nekada su ljudi bili opušteniji, život je bio bezbrižniji. Danas nam dođu na kafu pre posla, Goran nam je redovan gost - priča Vanesa.

Dolazili su poznati, u Cvetić je katkad "naletao" Dragan Nikolić, ali i Toni Montano, koji je baš pre neki dan ispio svoje piće ovde. Slikar Vladeta Andrić ostavio je tu i jedno svoje delo, koje stoji na zidu i jedan je od detalja koji je ostao u kafiću iz vremena kada je tu bio veliki polukružni šank.

Postoji još jedna stvar koja je ostala - brava. Postoji mali kod kako se ulazi i izlazi, vrata nije dovoljno samo da gurnete i povučete, već morate i da okrenete bravu blagim pokretom šake.

(Telegraf.rs)