"Video sam ga 40 dana nakon upokojenja": Vernici na grobu patrijarha Pavla, nekima se javio u snu

Povodom 12 godina od smrti 44. patrijarha srpskog Pavla, u manastiru Rakovica, gde je po želji sahranjen, danas je održana liturgija. Liturgiju je držao patrijarh Porfirije, a na mestu su se okupili i brojni vernici. Kako su ispričali u razgovoru za Telegraf.rs, neki od njih i dalje tuguju zbog gubitka, a neki pre svega osećaju ponos i zahvalnost. Nazivaju ga božijim čovekom i ističu njegovu skromnost.

Među okupljenima bilo je i roditelja s kćerima i sinovima, od kojih su neki čak bili u dečijim kolicima. Bilo je vernika iz Bosne i Hercegovine. Četvoročlana porodica je došla iz Brčkog, a dvoje supružnika iz Banjaluke. Oni su se čak slučajno obreli na ovom mestu. Mada, pitanje je, koliko su takve slučajnosti uopšte moguće, začuo se jedan glas iz mase.

- Ništa nije slučajno. On se stara za sve nas - dobacila je jedna Milanka, čuvši deo priče.

Ona, kaže, dolazi svake godine. Patrijarha je znala još za života, ima i fotografije na kojima su zajedno.

- Evo mene kao mlade penzionerke - opisuje fotografiju koju drži u ruci.

Na grobu počivšeg patrijarha Pavla našla se i jedna lekarka u penziji.

- Mi dolazimo svake godine i prosto ne možemo da zaboravimo njegov doprinos našem narodu u najtežim vremenima. I dok god ga pamtimo i spominjemo, on je živ. Nije bio gord, a bio je toliko vredan - rekla nam je Dragana Katana o svom sećanju na poglavara SPC, koji se upokojio 2009. godine.

- Dolazim redovno i uvek se poklonim. I uvek ga zamolim da se moli bogu za moju decu i mene, za ceo srpski narod.

- Mi smo iz okoline Novog Sada. Svake godine smo ovde i želimo da dolazimo na parastos.

- Volim da dođem u razne svetinje. Posebno kad su u pitanju neki svetitelji i mošti. Kad treba da se okupimo i pomolimo. Patrijarha Pavla sam, naravno, izuzetno cenila i cenim, jer živ je pred Gospodom. Naša je velika sreća što imamo tako velikog molitvenika u ovim teškim vremenima.

- Bila sam i na sahrani. To je naš Bog, predstavnik Boga. Čovek je bogat, koliko Boga oseća - rekli su nam okupljeni.

Među njima je bilo više onih koji su patrijarha lično poznavali. Sveštenik u penziji setio se poznanstva koje je počelo 1974. godine. Kako nam je kazao, dobro pamti san 40 dana po njegovoj smrti.

- Četrdeset dana nakon njegovog upokojenja, video sam ga, on je kompletno u arhijerejskim odeždama išao tako srećan i radostan, a ta svetinja je procvetala - kazao nam je navodeći da misli na manastir Sveti Stefan u mestu Slanci, u Beogradu: - Naš patrijarh Porfirije govorio je o skromnosti. Ako sam igde video skromnog čoveka, ja mislim i tvrdim da je to najskromniji čovek na kugli zemaljskoj.

Neki od prisutnih rekli su nam da ne mogu da govore od tuge, te da se svake godine na ovaj dan rasuže.

- Dolazim zato što mi je to najsvetliji dan, zato što patrijarha cenim iznad svega. Uvek mi je u mislima, a ovo mi je poseban dan, pa sam zato došla - reči su onih koji "imaju reči", odlučnih da ga sačuvaju od zaborava.

(Telegraf.rs)