Kako će Beograd da se bori za čistiji vazduh? Ovo je plan koji važi do 2031. godine

Ako biste se u jednom sumornom maglovitom danu, bez vetra, našli na skučenoj raskrsnici u starom delu grada, čije se ulice "kanjonskog tipa" ulivaju u nju, semafor predugo "drži" crveno svetlo za vozače, a u okolini su zgradice u kojima stanari lože peći na ugalj - definitivno biste se našli u epicentru zagađenja.

Za zagađenje ne morate okrivljavati neke "makrofaktore", dovoljno je da se osvrnete oko sebe. Ko nije očistio odžak, zašto umesto uglja ne koristi pelet? Ko je odlučio da umesto kolima na posao krene tramvajem? Da li je gradilište u komšiluku uredno ili se s njega uzdiže oblak prašine?

Preporučujemo

Beograd je grad sa vazduhom III kategorije zagađenosti i ne treba kriti da kvalitet vazduha u prestonici nije uvek zadovoljavajuć.

Kako bi se doprinelo kvalitetu vazduha u Beogradu, inspektori Sekretarijata za inspekcijske poslove će u narednom periodu vršiti kontrole kotlarnica na teritoriji grada Beograda u saradnji sa republičkom inspekcijom za zaštitu životne sredine. U protekle tri godine je zahvaljujući intenzivnim kontrolama više od 20 objekata za ogrev počelo da koristi ekološki prihvatljive energente.

Merenja vazduha vrše se kontinuirano, a donet je i Plan kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd za period 2021-2031.

O tome kako se bvšre merenja kvaliteta vazduha, kao i o tome koji su zadaci Sekretarijata za zaštitu životne sredine razgovarali smo sa sekretarkom Ivanom Vilotijević.

Ivana Vilotijević, Foto: Mateja Beljan

Šta zaista pokazuje aplikacija Beoeko?

- Zadatak da meri kvalitet vazduha, obrađuje i prezentuje podatke javnosti poveren je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Monitoring kvaliteta vazduha u Beogradu sprovodi se na osnovu Programa kontrolu kvaliteta vazduha, na koji je Ministarstvo zaštite životne sredine dalo saglasnost. Lokalnu mrežu čini 35 mernih mesta, od kojih je 7 automatskih, a ostale su poluautomatske. Osnov za Program se nalazi u Zakonu o zaštitu vazduha i drugim podzakonskim aktima, što znači da su metode merenja akreditovane. Mesečni izveštaji su objavljeni na sajtu Grada, ali indeks kvaliteta vazduha koji se izračunava na osnovu rezultata merenja je prikazan na aplikaciji Beoeko. Gradski Zavod za javno zdravlje Beograd, koji vrši merenja i u lokalnoj i u državnoj mreži, prikazuje indeks kvaliteta vazduha kroz tu aplikaciju, a stručnjaci ove institucije su dali i preporuke za ponašanje u slučaju povećane zagađenosti vazduha - objašnjava nam sekretarka Vilotijević.

Grad će u naredne tri godine nabaviti još 20 novih automatskih stanica, pa će tako imati preciznije podatke o stanju kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda.

- Plan koji je usvojen u junu drugi je Plan kvaliteta vazduha. Prethodni je ispunjen preko 90 posto. Plan je dokument koji donosi Skupština grada na osnovu našeg angažmana i to je zakonska obaveza, jer se Beograd nalazi u III kategoriji zagađenosti vazduha. Plan koji važi je donet u junu i odnosi se na period od 2021. do 2031. godine. On sadrži mere i aktivnosti koje će se sprovoditi za smanjenje zagađenja i u njemu su prepoznati nosioci aktivnosti. Sekretarijat je prepoznat kao jedan od nosilaca aktivnosti. Mi možemo da pokrenemo inicijativu da neki drugi sekretarijat odradi nešto što je u njihovoj nadležnosti - kazala nam je sekretarka.

Jedna od mera je i formiranje radne grupe za praćenje realizacije tih mera, što je razlika u odnosu na prethodni plan. Početkom kalendarske godine svi prepoznati nosioci aktivnosti će pripremiti izveštaj o realizovanim aktivnostima za prethodnu kalendarsku godinu.

Saobraćaj je jedan od većih izvora zagađenja, zbog sagorevanja fosilnog goriva, ali i podizanja prašine sa ulice (reemisija). U pitanju su čestice prašine PM10 i PM2,5 koje ne samo što su same po sebi štetne, već se za njih vezuju i drugi štetni produkti sagorevanja.

Grad u tom smislu radi ono što je u njegovoj nadležnosti, kroz svoje sekretarijate kao subjekte plana, ali to kako će se ponašati vozači privatnih vozila i firmi, to zavisi od njihove lične odgovornosti.

- Na inicijativu Sekretarijata, a po preporuci zamenika gradonačelnika doneta je 2019. godine odluka da pri svakoj nabavci vozila koja u imovini grada ona moraju da koriste ekološki prihvatljiva goriva, a ako ne mogu da nađu takva vozila, da traže od nas saglasnost da kupe ona koja su dostupna na tržištu - objasnila nam je sekretarka Vilotijević.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Ona je objasnila da je značajna i kupovina autobusa na gas, korišćenje šinskih sistema, izgradnja metroa, ali sve je to jedno zrno peska u pustinji. Jedno, ali vredno, kaže naša sagovornica, jer je potreban doprinos i odgovornost svih nas.

Grejanje

Zimi je evidentan problem zagađenja zbog grejanja. Kotlarnice, individualna ložišta, mazut, ugalj, pa i drva prave veliki problem. Ipak, ono što Sekretarijat ne zna koliki je tačan broj individualnih ložišta u prestonici. Iz tog razloga, Sekretarijat se obratio Republičkom zavodu za statistiku Srbiji inicijativom da se, kada budu radili popis stanovništva, nađe i pitanje na koji način se domaćinstva greju.

Ta informacija će, nakon popisa stanovništva, biti dostupna. Ipak, emisiju zagađujućih materija u vazduh mere samo veliki zagađivači i u skladu sa tim plaćaju taksu. U okviru svojih nadležnosti, Sekretarijat za zaštitu životne sredine meri samo ono što se nalazi u ambijetalnom vazduhu, odnosno imisiju. Analizom dobijenih rezultata merenja utvrđuju se izvori zagađenja.

Foto: Pixabay/Alexas_Fotos

Grad uveliko radi na gašenju kotlarnica, a privatna domaćinstva potrebno je stimulisati da koriste ekološka goriva. Ili apelovati na odgovornost.

Uočeno je nema interesovanja da se privatne kuće priključuju na daljinsko grejanje. Na nivou domaćinstava je prijemčiviji gas. Ideja je da se prihvati mogućnost subvencija. U tom smislu Sekretarijat za zaštitu životne sredine je pokrenuo inicijativu ka Sekretarijatu za socijalnu zaštitu i Sekretarijatu za energetiku, da se bar socijalno ugroženim grupama omoguće određene subvencije - kazala nam je sekretarka.

Poboljšanju kvaliteta vazduha doprineće i toplodalekovod Vinča-Konjarnk, koji će omogučiti da 30.000 stanova ima toplotnu energiju koja nastaje iz otpada u Vinči.

(Telegraf.rs)