Profesor Stanišić o vinčanskim znacima: Dešifrovanje drevnih pisama nije toliko složeno

Profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu Vanja Stanišić održao je danas predavanje "Vinčanski znaci u tipologiji pisma" u Svečanoj sali SANU.

- Dešifrovanje drevnih pisama nije toliko složeno kao što se čini. Treba samo biti dovoljno maštovit - naveo je Stanišić na početku predavanja, prenosi Tanjug.

Preporučujemo

Po njegovim rečima, znake na keramici neolitske vinčanske kulture njeni prvi proučavaoci bili su skloni da smatraju nekom vrstom pisma, a kada je bilo utvrđeno da je reč o drevnoj neolitskoj kulturi iz perioda od 5300. do 4300. godine p.n.e, a ne o tuđinskoj koloniji, shvatanje da su vinčanski znaci mogli imati funkciju pisma izgubilo je naučnu osnovu.

- Po mišljenju Milutina Garašanina i Dragoslava Srejovića, znaci na grnčariji mogli su imati raznovrsne funkcije - od utilitarne do obredne, samo nisu mogli biti pismo - objašnjava Stanišić.

Kako on navodi, u osnovi svih do sada poznatih autohtonih pismenosti sveta nalazi se crtež, čega u vinčanskoj kulturi nema.

- Vinčanski znaci se od samog početka javljaju u prostim u apstraktnim oblicima koji isuviše liče na pismo linearnog tipa da bi u 6. milenijumu p.n.e. to mogli biti... Pitanje statusa i karaktera tih znakova u tesnoj je vezi sa razumevanjem karaktera same vinčanske kulture, koju pobornici neolitske pismenosti nazivaju civilizacijom - kaže Stanišić.

Ovom prilikom se osvrnuo i na citat:  - Citat postoji samo u uslovima civilizacije, a civilizacija ne može postojati bez pisma" i dodao da je doba neolitske pismenosti ključna epoha ove "Dunavske civilizacije".

Vinča, po Stanišićevim rečima, jeste ime za jedan ceo kulturni kompleks sa najvećom tradicijom, najvećim prostranstvom u jugoistočnoj Evropi, i da je ona presudno uticala na svoje susede.

Predavanje prof. dr Stanišića realizovano je u okviru serije predavanja SANU "O mitološkoj prošlosti Srba - istina i zablude".

(Telegraf.rs)