Završena javna sednica o nacrtu plana generalne regulacije šinskih sistema

Foto: Tanjug/Predrag Mitić

Posle skoro pet sati, u Skupštini grada Beograda završena je javna sednica o nacrtu plana generalne regulacije šinskih sistema u prestonici kojim je predviđeno širenje tramvajske mreže i BG voza, kao i izgradnja beogradskog metroa.

Preporučujemo

Na sednici je bilo podeljenih mišljenja, pa su tako predstavnici gradske vlasti, resornih sekretarijata, preduzeća, domaći i strani stručnjaci istakli značaj tog plana i će njime biti rešeni saobraćajni problemi u prestonici, ali bilo je i onih koji su plan kritikovali, najviše zbog predloženih trasa linija metroa.

Plan razvoja šinskih sistema, između ostalih obrazložio je profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slaven Tica, a na osnovu "Studije razvoja sistema javnog linijskog prevoza putnika u Beogradu do 2033. godine, sa presekom 2027. godinen"projekata koji je taj fakultet radio za Sekretarijat za javni prevoz.

Taj projekat je, kaže, jedan od najznačajnih strateških dokumenata koji je na sistemski način obuhvatio razvoj svih podsistema javnog transporta putnika ne samo metroa, BG voza i tramvaja, već svih podsistema koji uključuju i fleksibilne podsisteme transporta putnika - taksi, recni transport. . .

- Kroz set mera koje smo definisali u tom studijskom projektu projektovali smo viziju razvoja celine sistema do 2033. godine - rekao je Tica.

Istakao je da razvoj šinskih sistema automatski podrazumeva i povećanje ekološke podobnosti pošto su, kako je istakao, šinski podsistemi mnogo podobniji u odnosu na podsisteme koji kao pogonsku energiju koriste konvencionalno fosilno gorivo.

Naveo je da danas tramvajski podsistem i BG voz učestvuju od 10 do 12 odsto u zavisnosti od zone što je "jako malo".

- Danas je učešće sistema javnog transporta putnika u Beogradu preko 49 odsto u svim motorizovanim kretanjima. Uloga razvoja budućih šinskih sistema, kroz integrisani koncept, jeste da se poveća njihov udeo u ukupnpm obimu sa jedne strane, a sa druge da se kroz razvoj takvog koncepta privuku i novi korisnici, pre svega oni koji koriste putničke automobile da se orijentišu na sistem javnog gradskog transporta putnika - rekao je Tica.

On je rekao da je na javnoj sednici bilo pragmatičnih predloga koji su prihvaćeni, da je bilo i predloga koji su odbijeni, ali da je siguran da je ovakav pristup gde, dodao je, svako može da iznese dobru ideju dobar put da se napravi sistem javnog transporta putnika u Beogradu po meri građana.

Direktor JKP „Beogradski metro i voz” Stanko Kantar podsetio je da je 2014. godine rukovodstvo Grada Beograda donelo odluku da počne rad na razvoju šinskih sistema u Beogradu i istakao da je na osnovu studija mreže linija javnog gradskog transporta putnika i definisan potrebni kapacitet za prigradski i lokalni prevoz u Beogradu.

Prvi put su definisane i linije BG voza i metroa, što je završno 2017. godine, a započete, kaže, izrade studije idejnog projekta i opravdanosti za drugu fazu prve linije i za drugu liniju beogradskog metroa i voza

Primedbe koje su iznete na sednici uglavnom su se odnosile na trase linije metroa, odnosno pitanja - zašto metro ne prolazi pored Kliničkog centra Srbije, Vukovog spomenika i naselja poput Ceraka, Labudovog brda. . .

Među onima koji su kritikovali bili su i predstavnici pojedinih organizacija, ali i opozicionih političkih stranaka.

Tako je Radmila Vasić iz pokreta Dveri iznela mišljenje da je ovaj plan protivzakonit, štetan i da neće rešiti probleme u saobraćaju zbog čega bi, kako smatra, trebalo da bude povučen iz procedure usvajanja.

"Ono čemu se najviše protivimo je gradnja depoa na Makiškom polju jer je tamo vodoizvorište", rekla je Vasić.

Uoči početka javne sednice u Skupštini grada na Trgu Nikole Pašića ispred te zgrade okupili su se predstavnici pojedinih organizacija i opozicionih političkih stranaka koji se protive usvajanju tog plana.

Među njima bili su predstavnici Dveri, Demokratske stranke, udruženja građana "Bitka za Košutnjak, pokreta "Ne davimo Beograd", "Po meri metro". . .

Zbog poštovanja epidemioloških mera, kako je objašnjeno, sednici su mogli daprisustvuju samo oni koji su podneli primedbe na nacrt plan, pa su oni koji nisu bili na spisku i nisu mogli da uđu na sednicu negodovali.

U jednom trenutku došlo je do gurkanja, pomerili su zaštitnu ogradu u nameri da uđu u zgradu, ali većih incidenata nije bilo, a protivnici plana su se uskoro razišli.

(Telegraf.rs)