Dve priče sa mreža koje vraćaju nadu: Dejan tražio Jovanu, Ljilja kaže "komšija zlata vredi"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Miki
Ima takvih priča verujem dosta, i puno dobrih ljudi, ali nažalost živimo u takvom vremenu da se ovakve stvari smatraju kao nešto vau, ustvari to su stvari koje bi trebalo da su uobičajene.A i novine nažalost ne pišu prrviše o tim stvarima, ne znam kad sam u vestima pročito nešto pametno. Samo pišu o onom polu svetu iz rialitija od deset vesti devet je vezano za njih. E zato se začudimo kad pročitamo ovako nešto.
Mile
a znate onu sa brozovim koritom