Milutin Folić odgovara na pitanje: Da li će rekonstrukcija Beograda doneti promene nabolje?

Foto: Unsplash/CHUTTERSNAP

Šta jedan grad čini funkcionalnim i dobro organizovanim? Šta je to što ga može učiniti boljim? Lepo osmišljene strategije i pravilno sproveden urbanistički plan koji osluškuje potrebe stanovnika, rešava njihove probleme i omogućava im lakši i lepši život u urbanoj sredini. Novi urbanistički plan koji se već uveliko sprovodi predvideo je mnogobrojne promene koje bi glavni grad Srbije trebalo da urede po meri ljudi koji u njemu žive.

I pored toga što nam neretko smetaju rekonstrukcije po gradu, moramo biti svesni da se one rade sa ciljem da se u Beogradu podigne nivo kvaliteta života. Arhitekta i nekadašnji glavni gradski urbanista, Milutin Folić, govori o najvećim potencijalima Beograda i ističe koji su to projekti koji će na to uticati.

Pešaci imaju prednost

Po rečima Milutina Folića, planom koji je usvojen još 2016. u okviru strategije grada Beograda definisani su osnovni strateški ciljevi. Okretanje hijerarhije u saobraćaju je svakako jedan od tih cijeva. Davanjem prednosti pešacima i mi ćemo se pozicionirati na mapi evropskih prestonica koje imaju uređene pešačke zone, staze za pešake, široke promenade kraj reke i centar grada bez gužve, zagađenja i motornog saobraćaja.

Velika rekonstrukcija u okviru širenja pešačke zone koja je trajala nekoliko godina konačno se isplatila. Ishod ove promene je humaniji i ekološki prihvatljiviji grad u kojem je ljudima prijatno i koji je građen za ljude, a ne za automobile.

Biciklisti u prvom planu

Globalna pandemija nas je naučila da za sve moramo imati alternativno rešenje, pa tako i na polju arhitekture, urbanizma i saobraćaja. Zbog zdravlja ljudi, odgovornog ponašanja prema životnoj sredini i rasterećenja saobraćajnica i puteva, davanje prioriteta pesacima i biciklistima i ohrabrivanje sugrađana da više koriste ovo prevozno sredstvo svakako treba da nam bude cilj. Jeftino, brzo i lako, bez emisije štetnih gasova, vožnja na dva točka do posla i raznih aktivnosti koje obavljamo u slobodno vreme nešto je što treba popularisati kao u drugim velikim evropskim gradovima.

Da podsetimo, za vreme mandata Milutina Folića pokrenuta je i kampanja “Bicikliraj Beogradom” koja je kao glavni cilj imala da bicikl postane prevozno stredstvo kojim se mogu obavljati svakodnevne gradske aktivnosti. Veoma su vazne i javne debate o prednosti upotrebe bicikla i problema na koje biciklisti u Beogradu svakodnevno nailaze. Kako trajno rešiti problem zagađenja i učiniti Beograđane fizički aktivnijim? Uređenje mreže biciklističkih staza i davanje mogućnosti građanima i turistima da jednostavno i povoljno mogu da iznajme bicikl na raznim mestima I da ga voze uredjenim biciklistickim koridorima u gradu doneće pozitivnu promenu za naš grad.

Ulepšavanje parkova

U periodu kada je Milutin Folić bio gradski urbanista, planirani su i pokrenuti brojni projekti koji se tiču uređenja parkova, zelenih površina, prostora za rekreaciju na otvorenom i dečijih igrališta. Svi ovi projekti imaju za cilj poboljšanje kvaliteta života Beograđana, kako starijih, tako i mlađih. Uređenjem parkova i zelenih površina, sađenjem drvoreda i ulepšavanjem obala na taj način će se naši sugrađani podstaći da više koriste prirodne lepote Beograda koje su do sada bile zapuštene i nedovoljno iskorišćene.

Jednu od najvecih transformacija doziveo je nekada potpuno zapusteni park kod Ušća. Na tom potezu postpuno je uredjen prostor sa stazama oko Muzeja savremene umetnosti, te deo prema hotelu “Jugoslavija”. Posađeno je drveće i žbunasto rastinje, postavljena brojna decija i sportska igralista, postavljene nove pesacke, trim i biciklističke staze kao i klupe i rasveta pa sada park zivi i u vecernjim satima.

Garaže, mostovi, tuneli

Saobraćaj je nešto što Beograđanima već dugo zadaje najviše muka. Javne garaže koje su izgrađene u prethodnom periodu i koje su tek u planu donose veliko rasterećenje i rešenje problema s parkingom.

Kako je ranije Milutin Folić naveo, “sve je zastarelo, a to nisu samo kozmetičke, već dubinske, kompletne i sveobuhvatne rekonstrukcije”. Kao četiri najveća projekta u sklopu ovih ambicioznih rekonstrukcija jesu: tunel od Bulevara despota Stefana do Pančevačkog mosta, most preko Save, most preko Ade Huje i Topčiderski tunel koji donose znatno rasterećenje tranzitnog saobraćaja.

Reke kao najveće blago

Beogradske reke su najveće prirodno bogatstvo grada i njegov veliki potencijal koji do sada nije bio iskorišćen u dovoljnoj meri. Rečne obale će tek doživeti svoj sjaj i zaživeti upravo potezima kao što su izmeštanje industrije i uređenje šetališta uz reku. Zahvaljujući strategiji “silaska Beograda na svoje reke” građani mogu da uživaju u šetnji, kupanju, sportovima na vodi, opuštanju u nekom od restorana na obali, a to su samo neke od prednosti.

Velike urbane transformacije započete u vreme kada je Milutin Folić bio gradski urbanista ostaviće budućim pokolenjima.

- Beograd koji je primeren čoveku, Beograd koji živi na svojim rekama, Beograd koji je prepoznao ono šta se dešava u svetu, a to je da se ekologija i kvalitet života stavljaju na prvo mesto - naveo je Folić.

Na ovaj način, povećaće se i broj turista koji će iz našeg glavnog grada poneti sa sobom lepe uspomene i proneti dobar glas o njegovim lepotama. Osim toga, ove rekonstrukcije privući će i veliki broj stranih investitora. I za kraj, ali nikako najmanje važno, stanovnici Beograda osetiće benefite ovih promena. Sport, zabava, kultura, saobraćaj i stanovanje, samo su neki od aspekata urbanog života koji će zahvaljujući ovim transformacijama doživeti svoj procvat.

(Telegraf.rs/PR)