Suze Predraga kome su ćerke nestale: Majka ih odvela, dobio je starateljstvo, 2 godine ih nije video
Dve devojčice, D. (10) i M. (9), toliko su volele svog oca Predraga Popovića (38) iz Beograda, da su pri svakom rastanku morali da ih odvajaju od njega. Dok su ga snažno grlile, verovatno nisu ni slutile da može da se desi da ih majka odvede hiljadama kilometra daleko od njega. Nisu ni pomišljale da ih otac, kog su toliko volele, neće videti, čuti više od dve godine. Njihov tata dobio je potpuno strateljstvo nad njima, ali ih je mama Zorica izvela iz Srbije u drugu zemlju.
Od 22. marta 2019. godine Predragove ćerke odrastaju bez oca.
- Od tada nisam imao nikakav kontakt sa njima. Od tad nemam zvaničnu informaciju gde se nalaze, kako su, ni šta rade - započeo je razgovor za Telegraf.rs Predrag Popović (38) iz Beograda.
Otac, koji više od dve godine, nije čuo ni glas svojih ćerki razveo se od svoje bivše supruge, Zorice P. (35), 2013. godine kad je D. imala oko godinu i po, a M. samo oko devet meseci.
Devojčice su bile male, majka je dobila starateljstvo, a Predrag je ćerke viđao svakog vikenda i svake srede.
- Taj model viđanja trajao je do 2015. godine. Posle toga se on menja, na zahtev Zoričinih roditelja, na šta sam ja pristao kako bi moje ćerke provodile vreme sa bakom i dekom i rodbinom moje bivše žene. Od tad ih viđam svakog drugog vikenda i svake srede. Kod mene su provodile pola letnjeg i zimskog raspusta - objasnio nam je Predrag čija je priča, kako on smatra, jedinstvena u Srbiji.
Kad kreću problemi?
Napomenuo je da su nakon razvoda imali nekih nesuglasica, problema, ali da su Zorica i on uspevali da ih reše.
- Međutim, kad je upoznala tadašnjeg dečka, koji je Meksikanac, sve se promenilo. Sa njim je bila devet meseci u vezi. Dobio sam informacije da su deca navodno maltretirana sa njegove strane. Obraćao sam se Centru za socijalni rad, pokušavao sam na razne načine, ali je sve izmicalo kontroli do trenutka kad on odlučuje da se vrati u Meksiko - otvorio je svoju dušu za naš portal otac, koji svakodnevno propušta značajne trenutke iz života svojih ćerki, strahujući da ih nikad više neće videti.
Kako nam je ispričao Predrag, nakon toga njegova bivša žena upoznaje sadašnjeg muža koji živi i radi u Australiji. Prema njegovim rečima, mladi bračni par donosi odluku da se sa D. i M. presele u inostranstvo.
- Ja nisam želeo na to da pristanem i ona tad pokreće sudski proces da mene liši roditeljskog prava kako bi mogla da ih odvede u inostranstvo bez moje saglasnosti. Tu se uključuju Centri za socijalni rad, koji daju negativno mišljenje po njenom zahtevu, koji kažu da bi to bio veliki šok za decu koja su bila dosta vezana za mene kao oca i da to nikako nije dobro - podelio je za Telegraf.rs Predrag Popović preteške trenutke koje nijedan otac ne treba da doživi.
Strahujući da će D. i M. bivša supruga ipak da odvede van granica zemlje i daleko od njega, naš sagovornik podnosi protivtužbu i traži da se deca povere njemu. Uključuje se Centar za socijalni rad.
- Zatim sud traži da se uradi psihijatrijsko veštačenje mene kao oca, nje kao majke i dece kako bi se videlo ko bi mogao da preuzme starateljstvo nad decom. Moja bivša supruga to potpisuje. Međutim, kratko posle toga napušta zemlju, odlazi u inostranstvo što ja saznajem tri dana nakon toga. I od tada počinje moja borba da saznam gde su moja deca, da li su samo otišli na neki put ili su otišli, kao što se sad ispostavilo mnogo daleko - kazao nam je otac.
Potraga za devojčicama kreće tek nakon dva meseca
Dva meseca je bilo potrebno da bi se pokrenula potraga za devojčicama jer se prvo sumnjalo da su sa majkom i njenim mužem otišle na more, da su negde otputovale i da će se vratiti.
- Za to vreme sam morao da skupljam potvrde da deca ne dolaze u školu, u vrtić. I tu sam imao problema jer je ona tad bila staratelj dece, a naš sistem ne prepoznaje oca kao sastavni deo porodice, nego mi smo nekako otac-kolac, odvojeni sa strane, ne znam zašto. Mislim da dosta očeva može bolje da brine o deci nego što bi to neke majke mogle - objasnio je Predrag kako su izgledali dani nakon saznanja da su mu deca napustila granicu Srbije i da ne zna kad će i da li će ih opet videti.
Nakon, za oca predugog perioda, raspisuje se Interpolova poternica i Predrag saznaje da mu se deca nalaze u državi Vanuatu, 1.600 kilometra daleko od Australije. Kako nam je objasnio, ta država nema postignut dogovor sa Interpolom i nema obavezu, prema njegovim rečima, da preda njegovu decu, čak iako bi znao njihovu tačnu lokaciju.
Takođe je izrazio sumnju u to da li se one uopšte tamo nalaze.
- Možda su sa nekim lažnim pasošima napustile tu zemlju. Zoričini roditelji takođe ne znaju gde se nalaze jer se, navodno, ne čuju sa njom. Nije se čula ni sa kim od rodbine. Nema više ni profile na društvenim mrežama. Ja se sad pitam šta se dešava, nikakav trag, nijedno pismo, nijedan poziv, ništa nemam, jednostavno ne znam gde se nalaze moja deca - naveo je Popović i izneo pretešku istinu.
Na pitanje kako se oseća odgovorio je kratko i jasno - "teško". Objasnio je da mu puno nedostaju.
- Tužno, ali istinito. Ja sam bio u braku sa tom osobom. I drago mi je što su iz te ljubavi izrasla deca, ali ne znam šta da radim. U međuvremenu sam dobio starateljstvo nad decom, pre godinu i po dana sam dobio privremenu meru. Nemam kome da se obratim sem širokom auditorijumu. Ona je lišena roditeljskog prava, deca su poverena meni, određeno je da se deca po hitnom postupku vrate meni - istakao je za Telegraf.rs Predrag Popović.
Rastanci devojčica sa ocem, pred njihov odlazak, bili su traumatični, kako nam je otkrio sagovornik. Objasnio je da je devojčicama prvo bilo potrebno vreme da krenu sa njim od majke. Nakon što se naviknu na oca, ne žele da se odvoje od njega.
- Kad treba da se vrate kod majke onda kreće panika. Imao sam slučaj da u jednom trenutku deca nisu htela da idu kod nje. Morali su da dođu iz policijske stanice po decu. Tad sam objasnio policajcu da me je ćerka toliko zagrlila, držala se za mene i da nisam mogao da je na silu nateram, da je "čupam" od sebe kako bih je predao nekom - priča tužnim glasom Predrag, koji sad ima samo sećanje na svoju decu.
Odgovor Ministarstva spoljnih poslova
Sa slučajem Predraga upoznato je i Ministarstvo spoljnih poslova.
- Ministarstvo spoljnih poslova je posredstvom Ambasade Srbije u Kanberi preduzelo potrebne mere u skladu sa svojim nadležnostima i u kontaktu je sa predstavništvom Republike Vanuatu u Kanberi, kao i sa nadležnim organima Australije, u cilju lokacije i zaštite maloletne dece. O svim dobijenim saznanjima u konkretnom slučaju Ministarstvo je prenelo advokatu gospodina Predraga Popovića - naveli su za Telegraf.rs iz ove ustanove.
Reakcija Gradskog Centra za socijalni rad
Predrag Popović ispričao je za Telegraf.rs da je mesecima pre nego što je majka Zorica odvela njegovu decu van granica Srbije strahovao da će se to desiti. Kako nam je naveo, sud je tražio mišljenje Gradskog centra za socijalni rad da li treba deci da se oduzmu pasoši. Prema njegovim rečima, odgovor Centra da treba to uraditi, stigao je u sud oko nedelju dana nakon odlaska njegovih devojčica.
- Obaveštavamo Vas da je Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, u konkretnom slučaju, preduzeo sve mere i aktivnosti u skladu sa svojom zakonskim ovlašćenjima. Takođe, regulatorni i drugostepeni organi koji kontrolišu zakonitost i proceduralnu ispravnost rada organa starateljstva, su postupajući po žalbama Predraga Popovića na rad organa starateljstva, na okolnosti koje ste naveli, utvrdili da je nadležni organ starateljstva postupao u skladu sa svojim ovlaćenjima utvrđenim zakonom i osnovnim standardima stručnog rada - odgovorili su za Telegraf iz Gradskog centra za socijalni rad.
(Telegraf.rs)
Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Milan
Nasao bi je i na kraj sveta da pobegne. Nema te rupe gde bi se zavukla. Nasao bi svoju decu ili bi umro pokusavajuci. A i mamu bi nasao... Ti sto kazes da je deci najbolje uz majku evo ti jedan primer od pre par dana. Bio sam u Novom Sadu na carini, nisam zavrsio papire pa sam ostao za sledeci dan. Odlucio da prosetam kejom jer je bilo pakleno, kamionu nisam mogao prici. Meni u susret isla je majka sa devojci om 6-7 godina najviše, mama sorc dekolte, nafrakana kao sam djavo... Urla na dete kako je gusi nervira, dete guta suze, ne progovara. U povratku opet se srecemo, jos uvek urla na dete, vredja, ponizava... Bahata, bezobrazna, nevaspitana a jadno dete zacrvenelo se da pukne, suze kotrljaju. Svasta mi je palo na pamet ali mene bi proglasili manijakom. Zene stradaju ali mnoge i zloupotrebljavaju nakazni zakon. Drzava, socijalne sluzbe nula. Niko ne radi svoj posao kako treba. U kuci gde domaćina nema, tu nema ni srece...
Podelite komentar
Nina
Ovoj zeni su ocigledno muskarci i veze sa njima bitniji od dece. Da odvedes decu na kraj sveta, daleko od oca, baka, deka i cele porodice samo da bi bila sa nekim tamo likom? Jos dve devojcice dovodis u situaciju da zive sa nekim tamo muskarcem... Uzas...
Podelite komentar
Majka
Od srca zelim da otac sto pre vidi decu.
Podelite komentar