"Kampujem" danima u redu zbog dokumenata: Traže vezu, lažu da su invalidi i trudnice, svađaju se

Ispred policijske uprave pojavila sam se u devet sati. Red se već otegao od ulaznih vrata zgrade do ulice.

Isprva mi nije bilo sasvim jasno gde da stanem, budući da pomenuti red zapravo i nije bio red, već više neka "otegnuta" skupina ljudi. Kako biva u sličnim situacijama, pitala sam ko je poslednji stigao za promenu prebivališta.

- Nema reda za prebivalište, ovde svi sve čekaju - sačekao me je odsečan odgovor.

Naslutila sam kuda ovo vodi. Ranija iskustva sa domaćom birokratijom podsetila su me da ću na nogama provesti nekoliko sati. Bila sam ljuta na sebe kako sam to previdela, te sa sobom nisam ponela neko osveženje. Temperatura je već rasla iznad 30 stepeni.

Prošao je prvi sat mog stajanja. Još je bilo neobično tiho, ali se po gestovima videlo da je nervoza počela da raste. Na vratima stoji mlada službenica koja ne dozvoljava nikome da uđe, osim trudnicama i osobama sa nekom vrstom invaliditeta.

- Propustite trudnicu, molim vas! - uvodi ona jednu mlađu ženu untra.

Ljudi se na te momente komešaju, prokomentarisali bi i ne bi. Trude se da budu uzdržani, iako tenzija počinje da se oseća. Tu i tamo, čuje se poneko "uh".

Neki od njih ispred vrata policijske uprave stigli još ujutru u sedam sati.  Podne se bliži, niko nije ušao unutra već dobra tri sata.

Jedan "hrabriji" čovek je odlučio da izrevoltiran "upadne", ode do šaltera i vidi o čemu je reč. Međutim, kroz pola minuta je opet završio napolju. Kaže, rekli su mu da bude strpljiv, ima puno zahteva, a i sistem na jednom od kompjutera je pao. Verovatno ga je to još više razbesnelo, te je hitro uzeo telefon, pozvao jedan broj i rekao u slušalicu:

- Ej, možeš da mi završiš ovo moje preko veze, inače ću da prenoćim ovde.

Ubrzo, službenica propušta još jednog slabovidog čoveka, sa tamnim naočarima, koji je stigao pre koji minut. U tom momentu, starija gospođa je glasno dodala:

- Da, tako se isto jedan juče pravio da je slep, pa završio svoje poslove za 10 minuta.

Ostali se priključuju:

- Ali kako mi sad da znamo i proverimo da li je ona žena što je malopre ušla trudna.

- Snalazi se kako ko ume.

- Dođe mi i ja da se pretvaram da sam invalid.

- I ja ću da stavim jastuk ispod majice - ironično se priključila jedna devojka.

Jedan stariji gospodin ponudio je čak i da plati "koliko treba" samo da bi ga pustili unutra.

Iako je uobičajeno da među građanima u ovakvim situacijama, usled nervoze kojoj je ovog puta doprinela i vrućina, dođe do koškanja i rasprava, ovog puta su ostali solidarni. Posle petog sata stajanja ispred ulaznih vrata policijske uprave, strpljenje je popustilo, a na meti se našla službenica sa ulaza.

- Proverite šta rade unutra!

- Je l operišu nekoga tamo?

- Hoću da pričam sa tvojim šefom!

- Morate da nas razumete, besni smo, to je prirodna reakcija normalnog čoveka koji stoji na ovom paklu satima i ne pomera se sa mesta.

Bili su povici ljutitih građana.

- Ja samo radim svoj posao, stojim ovde dovoljno dugo koliko i vi - branila se službenica.

U svom tom komešanju postalo mi je neprijatno. Strahovala sam da ne dođe do fizičkog obračuna. Posle pet sati i trideset minuta cupkanja, znojenja i uzaludnog nadanja da ći završiti ono što sam naumila, morala sam da odustanem.

Sledeći dan "nacrtala" sam se ispred vrata uprave u sedam sati, iako se šalteri otvaraju u pola osam. Opet me je sačekala poveća grupa ljudi, ali sam se bar tešila da imam dovoljno vremena i što sam unapred naoružana strpljenjem.

Ovog puta, svi su bili "načičkani" oko ulaza. Kada su vrata otvorena, ljudi su svom silinom nagnuli unutra. Imala sam osećaj da sam na nekom koncertu ili utakmici, masa me je bukvalno unela u prostoriju.

"U redu. Bar si ušla unutra", pokušala sam da ostanem pribrana.

Prerano sam se poradovala. Unutra još veća vrućina. Nema klime, ni daška vazduha. Gegam se s snoge na nogu, hladim mašući fasciklom.

Prvo čekam red na šalteru za obrazac. Dve devojke iza stakla krajnje su ljubazne. "Bar nešto dobro", pomislih.

U redu, sa tim sam završila za pola sata, prelazim sad na teži nivo, u sledeći red. I konačno, posle sat i po ulazim u kancelariju namenjenu za rešavanje svega u vezi sa ličnom kartom.

Žena koja radi je takođe ljubazna. Predajem joj papire. Imam tremu kao pred ispit. Molim se da bude sve u redu. A onda se ostvarju moje najgore sumnje.

- Nije Vam dobar ovaj papir - mirno mi saopštava - Dođite drugi dan kad nabavite to.

Obliva me hladan znoj.

- U redu. Doviđenja. - odgovaram ispražnjena od svake emocije, kao da sam u sebi već unapred znala scenario. Doći ću opet drugi dan. Sada sam već iskusna u ovome.

"Kampovanje" kao biznis

Pojedinci sa "osećajem za biznis" došli su na ideju da čekanje u redovima pretvore u izvor zarade.

Kako je ranije "Telegraf" pisao, nije malo onih koji su poželeli da neko umesto njih čeka u redu.

Ranije je "dnevnica" za čekanje u redu u Srbiji bila 1.000 dinara, dok sada ima ponuda koje su i više od toga.

Devojka, koja se predstavlja na Fejsbuku kao Dragana, ponudila je na Fejsbuk grupi "Novosađanke" svoje usluge svima onima koji nemaju vremena da čekaju u redu.

- Ako nekome treba čekanje u redu za pasoš, javite se. 500 dinara sat - napisala je ona, a u komentarima sugrađana bilo je onih koji je podržavaju i odaju "čast za strpljenje po vrućini", dok su neki drugi rekli da je to previše.

- Platiću i 50 evra samo da ne čekam više - rekao nam je jedan Beograđanin kojem je istekao pasoš i koji se žali da je u narednih dana sve zauzeto.

Na vreme po dokumenta

Čekanje u redovima za pasoš, vozačku dozvolu, registraciju vozila ili ličnu kartu, ovih dana je problem sa kojim se suočava veliki broj građana.

Prošla godina protekla je u znaku epidemije, bez putovanja i mogućnosti rešavanja administrativnih "zavrzlama". Situacija je do skoro bila neizvesna i mnogi su se našli u rebusu dali da "završavaju" dokumenta ili da čekaju dok mere ne popuste. Očigledno je većina rešila da ostavi to za poslenji momenat, što sada uzima svoj danak.

Ako ste se pronašli, ovih dana se naoružajte strpljenjem, vodom, možda nekom dobrom knjigom ili muzikom, a sledeći put na vreme po dokumenta.

(Telegraf.rs)