Zašto okrećemo glavu od ljudi koji stoje na ulici i rade. Umesto kiselog osmeha, zagrlimo ih srdačno
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mirko
Da zagrlim nekoga i ds me prijavi za zlostavljanje jel? Dobar vam savet
Lavrentije
Nikad ne pricam sa nepoznatim ljudima, a sta i ako ti prodavci cveca ne prate NBA ligu? Samo o tome pricam sa ljudima.
Olimdar
Stvarno odličan tekst ja uvek zastanem popričam znam da njima treba pažnja ali ja nemam novac da kupim inače kada bih imao novca svima bih dao i njih više nebi bilo tu na ulici pa bi nam bilo svima lepo.