Zašto okrećemo glavu od ljudi koji stoje na ulici i rade. Umesto kiselog osmeha, zagrlimo ih srdačno

Foto: Mateja Beljan

Ispred Radio Beograda dva poznata lica. Ne, ne poznajem ih lično, ali su mi svakako poznati. Viđamo se u gradu, često. Neki malo i ubrzaju korak pokraj njih, nasmeju se, kao...

Preporučujemo

Možda ne znate njihova lica, ne poznajete njihovu sudbinu, porodicu, brige, ali - svi su na neki način slični i poznati. Pre svega, usamljeni i strpljivi. Odmah prepoznatljivi.

To su ljudi koji zarađuju za sebe na ulici. Prodaju novine. Ili ruže zaljubljenim parovima. Neka deca prodaju narukvice. Jedan čovek uvek je tu sa pertlama oko vrata.

Svi oni su heroji svojih života koje nose neki drugačiji vetrovi, koji su ih skrajnuli sa puteva kojima tako žurimo.

Dok se za nama se čuju udarci cipela o granit, zvonjava telefona, smeh, cerekanje, vika, dok mašemo torbama, hvatamo se za glavu... Oni samo stoje i čekaju vašu pažnju.

Da li ste i vi oni koji se pomalo kiselo nasmeju kada susretnu njihiv pogled, koji ubrzaju, stave ruke u džepove. Ne jer vam je mnogo da izvadite 100-200 dinara, kupite neki cvet, razglednicu, već jer vas nekako mrzi. E to, to što nas mrzi da zastanemo, ta pasivnost, to je otuđenje koje nam je doneo grad.

I zato, kada vidite te ljude, zastanite. Nije im najvažnije da prodaju svoju robu i zarade desetke dinara. Mnogo im je važnije da se osete prihvaćenima.

Spomenuh na početku ono dvoje kod Radio Beograda. Prišao sam im i momak kaže - "kupite od nje, ona je nova". Empatija. To je ono što mi treba da naučimo od njih.

Častite ih, neće odbiti, naprotiv, biće vam bezgranično zahvalni. Popričajte sa njima, izmamite osmeh, zagrlite ih. Kupite im vodu, sok, verujte, žedni su. Dok vi prolazite, oni na ulici rade.

Nemojte samo da prođete, ubrzate korak i kiselo se nasmejete. Jer, i vi mnogo možete da naučite od njih, ljudi sa ulice. Ma kojim putem hodali, nikada ne znate gde je raskršće i zasigurno nikada niste sami.

(Telegraf.rs)