Nevenu, mamu i vozača tramvaja, pitaju za Instagram, kafu: Šalju poljupce, gledaju dok barata šipkom

Neveni se ljudi obraćaju sa "majstore" iako je mlada, manekenske građe i uvek sređena. Kako kaže, deca vole da joj mašu kad je vide, tinejdžeri da se fotografišu sa njom, a stariji da joj dele komplimente. Iako bi se moglo reći da ova žena vodi običan život, u svom okruženju predstavlja pravu atrakciju, budući da je jedna od pripadnica lepšeg pola koja je svoj životni poziv našla u Gradskom saobraćajnom preduzeću kao vozač tramvaja.

Nevena Miloradović (31) bila je dete iz porodice vozača, budući da je njen otac dve decenije radio kao vozač trolejbusa. To joj je, objašnjava nam, u određenoj meri odredilo životni put.

- Još kao dete sam volela prevoz, tata mi je jako dugo radio u GSP-u, provodila sam tako sa njim vreme, bilo je zanimljivo i onda sam pomislila da bih i sama nešto slično mogla da radim.

Inače, Nevena je majka jedanaestogodišnje devojčice, a zbog brige o detetu dugo nije bila zaposlena. Kada je pre tri godine odlučila da potraži posao, vožnja tramvaja učinilo joj se kao logično rešenje.

- Bilo mi je to lakše nego sve ostalo. Tramvaj je mnogo lakši za vožnju i čini mi se da ženama mnogo lepše stoji nego trolejbus, recimo. Sada nam je to nekako pristupačnije - kaže Nevena i dodaje da joj je mnogo značilo što je imala podršku porodice.

- Krenula sam pre oko tri godine da radim to, pomislila sam da bih se možda ovde uklopila. Izašao je konkurs, porazgovarala sam sa porodicom i tako je krenulo. Možda se podrazumevalo da ću kao tatin naslednik nešto raditi u firmi. Oni su mi bili velika podrška u svemu tome. Bili su prvo malo u šoku kad sam im rekla, pitali su kako ću to izvesti, pošto je to ipak veliki gabarit, kako ću se ja tu snaći.

A i kolege u GSP-u su je lepo prihvatile, budući da ne izostaje ni njihova podrška.

- U firmi ima više kolega, ali mislim da se vremenom situacija menja i da je sve žena koje se bave ovim poslom. Ovde su me jako lepo prihvatili, jer sam negde najmlađa, tu su da pomognu i nađu mi se za sve što treba. Priskaču i kad se na liniji desi neki kvar, uvek prilaze u pomoć - objašnjava Nevena.

Budući da je ovo Nevenin prvi posao, mogućnost da ima više smena pomoglo joj je da uskladi privatne i poslovne obaveze.

- Teško je sve uskladiti, ali izlaze nam u susret kada su u pitanju smene. Bilo je posebno naporno na početku, ali sam sa ćerkom kasnije navikla da ne provodimo po čitav dan zajedno. Iako je veoma odgovoran posao, ipak mislim da je pogodan za žene jer im pruža priliku da imaju siguran posao, porodicu, ali i da vode računa o sebi.

Da je tako, vidimo i po Neveni. Ona pleni harizmom, vodi računa o svom izgledu i uvek je nasmejana.

Iako zbog odgovornosti koju nosi ovaj posao ne bi volela da njena ćerka krene maminim stopama, ne izostaje činjenica da su u porodici ponosni na nju.

- U početku je ćerka bila skeptična, plašila se i rekla "Mama, nemaš volan, kako upravljaš tim", a onda kad sam je provozala bila je oduševljena. Pogotovo joj je zbog društva zanimljivo jer je klincima "wow" kad neka žena vozi tramvaj.

Kaže da voli svoj posao, da joj je još uvek sve interesantno, kao i da tek planira da se usavršava.

- Na početku sam bila malo napeta, sada sam dosta opuštenija, ali uvek sa punom koncentracijom. Planiram u nekom momentu da nastavim obuku na "CAF" tramvaju, koji je ozbiljna mašina. Drugačija je vožnja u smislu table koju koristimo, tu su i senzori, kamere, vozilo je širine i duže.

Omiljena među "tramvajdžijama"

Putnici, kao i ostali učesnici saobraćaja, nisu ravnodušni na Neveninu pojavu.

- Deca vole da prilaze da vide kako vozim tramvaj, tinejdžeri bi uglavnom da se fotografišu sa mnom ili mi mašu. Neki čak pitaju da li imam Instagram, šalju poljupce ili me zovu na kafu, pitaju na kojoj liniji mogu da me nađu - objašnjava kroz smeh Nevena, navodeći da su joj veoma zanimljive reakcije i kada izađe iz tramaja sa gvozdenom šipkom da podesi skretnicu.

- Svi gledaju. Prosto se ljudi iznenade kad vide ko vozi, posebno kada je to mlada i sređena žena. Ali do sada sam nailazila samo na lepe komentare i komplimente.

Tramvaj na liniji 14 posebno voli, jer je na njemu "pekla zanat" nekoliko meseci. Čak su i putnici na ovoj relaciji navikli na nju i zavoleli je.

- Jedna baka mi je svako jutro, pošto bi kretala sa pijace, donosila razno voće.

Koncentracija i na plus 40

Ipak, kako nam objašnjava, iako ima svoje čari, odgvornost radnika u GSP-u je velika. Postoje stresne scene i situacije, pa koncentracija, kao i pribranost, uvek moraju da su na visokom nivou.

- Radimo sa ljudima, nekada hiljadu njih dnevno prođe kroz vozilo, gomila je različitih situacija. Tramvaj je mašina koja ne može da se zaustavi kao automobil u svakom momentu. Svake sekunde moraš da budeš prisutan. Kada uđem u tramvaj sve svoje probleme ostavljam vani, a što je najbitnije, kad izađem iz tramvaja ostavljam posao u njemu i odlazim kući. Jer ako se taj stres vrati kući, to nije dobro.

Ono što naglašava jeste da su tramvaji često nevidiljivi za druge učesnike u saobraćaju.

- Kritično je zato što često kada skreću prelaze preko tramvajskih šina, a ako nisu iz grada gde ima tramvaja, ne mogu uvek da prepoznaju kad im sviramo.

Najveći apel, pak, vozači tramvaja upućuju pešacima.

- Stalno apelujemo na pešake koji od kola beže pravo na tramvaj. Neretko nose slušalice u ušima, oni ne čuju, ne vide, ne registruju nas. Bukvalno moramo uvek da pazimo na sve iako imamo prvenstvo prolaza svuda. Vozilo je jako gabaritno, iako mi reagujemo, ne znamo da li će uspeti da stanemo na vreme, jer tramvaj ima svoj tok zasutavljanja - objašnjava Nevena i dodaje da u ovom poslu ne postoji pravo na grešku.

- Čak i leti, kada su veoma visoke temperature unutra i napolju, morate da budete strogo prisutni. U ovom poslu nema puno prostora da pogrešite.

(Telegraf.rs)