Zavirite u zeleno carstvo Beograda: Mali broj ljudi ide u oazu, a sve lepote planete su u srcu grada

Ukoliko ste ikada poželili uživo da vidite rascvetalu orijentalnu trešnju, kako izgleda drvo banane ili da se upoznate sa najrazličitijim vrstama kaktusa, ne morate potezati putem Azije, Afrike ili Južne Amerike. Dovoljno je da "uhvatite" nekoliko slobodnih sati, lepo vreme i uputite se u centar grada.

Botanička bašta "Jevremovac" prihvatiće uvek rado sve begunce od gradske buke, smoga i vrućine, kao i sve ljubitelje prirode i poštovaoce živog sveta. Zato ne čudi što ovo malo zeleno carstvo, smešteno u srcu Beograda, nosi epitet gradske oaze mira i tišine.

Istorija Botaničke bašte seže još u 19. vek, tačnije u 1874. godinu, kada ju je osnovalo tadašnje Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije, a na incijativu botaničara i doktora medicine Josifa Pančića. Na imanje na kojem se trenutno nalazi, prebačena je 1989. godine, kada je kralj Milan Obrenović odlučio da voćnjak svog dede Jevrema, površine 5,2 hektara, pokloni Velikoj školi. Zbog toga, ovo carstvo biljaka do danas nosi ime "Jevremovac".

- Priča o osnivanju Botaničke bašte je lepa priča jedne građanske Evrope s kraja 19. veka. Pančić je bio jedan svestran čovek, značajan za ukorenjivanje mnogih prirodnih nauka na ovom prostoru. Upravo za te potrebe je bašta i nastala. I sa ponosom nosimo ime "Jevremovac", jer je poznato da je Jevrem Obrenović bio veliki pobornik obrazovanja i kulture u Srbiji - uvodi nas u priču biološkinja Instituta za botaniku i Botaničke bašte Olivera Popović.

Danas, bašta ima oko pet hektara i sastoji se od tri segmenta - otvorenih površina, staklene bašte i Japanskog vrta.

- Botanička bašta je pre svega deo Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ona je prostor edukacije i nauke studentima. Reč je o nekoj vrsti "amaneta" koji je ostavio Josip Pančić, a to je "da se omladina ima gde botanici učiti". Vegetacija čitave planete se nalazi na ovom malom prostoru - objašnjava naša domaćica.

A kada krenete od samog ulaza, u dubine ovog zelenila, staza će vas odvesti pravo do jedne dragocenosti, ne samo samo "Jevremovca", već i čitavog Balkana. Naime, velelepna staklena bašta, na prostoru od 500 kvadratnih metara smeštena je u srcu oaze.

- Ona je osnovana 1892, a pre nekoliko godina je i obnovljena. Reč je o raritetu. To je prava džungla, egzotična oaza usred grada - kaže nam Olivera, a u to smo se i uverili kada smo zakoračili unutra.

Od 2.000 različitih biljnih vrsta, koliko Botanička bašta trenutno broji, preko 1.000 njih je u stakleniku, a reč je o onim najređim i najčudesnijim. Staklena bašta takođe ima svoja tri dela.

- Levo krilo "imitira" predele tropske kišne šume, koje je inače i najnaseljenije područje na planeti. Tu su smeštene različite lijane i puzavice, vrste koje se bore za svetlost, pa se puzeći uz razna stabla bore za svoj životni prostor. U srednjem delu se nalazi takozvana subtropska klima i tu dominiraju visoka stabla banane, kao i sobna jela koja je redak primer četinara koji naseljava južnu hemisferu. Ne smemo izostaviti ni orhideje, koje su poznate po lepoti, ali su i biološki jako zanimljive, jer takođe naseljavaju druga stabla boreći se za svetlost.

A u poslednjem, ništa manje zanimljivom delu staklene bašte, imitiraju se uslovi pustinjskih i polupustinjskih predela. Tu možete videti veliku kolekciju sukulentnih biljaka, kao i kaktusa. Njih odlikuju mesnata mala tela, jer se tako bore da održe vodu.

Veliki napori ulažu se održavanju optimalnih uslova za biljke tokom cele godine, priča nam naša sagovornica, dok se provlačimo pored nabujalih grana efedre, mediteranske biljke koja podseća na gustu kosu i ima lekovita svojstva.

- Zimi se izuzetno greje, leti su tu lufteri i zasenčivanje, ali i vlaga kao osnovna konstanta za tropsku vegeteaciju.

Iako staklenik poseduje manje vrste koje hipnotišu i koje biste mogli da analizirate do detalja, kao i one džinovske od kojih vam zastane dah i koje stvaraju osećaj da se nalazite usred prašume, ovaj deo Botaničke bašte ipak je rezervisan za one koji podnose visoke temperature u vlagu. Nas je upravo tropska atmosfera naterala da se pokrenemo i uputimo ka sledećem odredištu.

Ipak, na izlasku smo se na momenat zaustavili ispred persijske bukve, primerka koji iz više razloga zaslužuje pažnju.

- Zanimljiva je po tome što predstavlja izuzetno jako drvo. Za razliku od ostalog drveća, kada njenu granu stavite u vodu, ona ne pluta nego tone. Zato ovu vrstu u narodu često zovu "gvozdena bukva". Jedna je od naslepših, jer ima osobinu da dugo drži list na stablu, pa s jeseni, od zelenih se promeni preko raznih ružičastih nijansi do žutih. Bude prava naša vatrena paleta - objašnjava nam Olivera.

Najveću gužvu ipak smo zatekli kod Japanskog vrta. Reč je ambijentalnoj celini koja je nastala uz podršku vlade Japana. Kako objašnjava Olivera, upravo je ideja za pravljenjem ovog segmenta bila dobar korak jer je privukao pažnju građana.

- Ljudi su poprilično odreagovali, kao na nešto toliko lepo i autentično u samoj prestonici. Tada nam je broj posetioca skočio i za hiljadu ljudi više u odnosu na sve prethodne godine. Dobro je što su ljudi to prepoznali, a naročito je lepo što pored mladih ljudi imamo sve više i porodica koje nas posećuju.

A tamo smo upravo zatekli i parove sa decom, koja su se najradije igrala oko jezerceta u kojem plivaju šarani. Sve ima privid Dalekog Istoka -  drveni mostići, vodopadi, improvizovane stene, visoke stabljike bambusa, trešnjino drvo, japanski javori, beli borovi.

Za kratak predah i uživanje u prizoru, na svakom koraku su drvene klupe.

- Japanski vrt se prostire na nekih dvadesetak ari. Sastoji se od dva jezera, a voda u njima je naša prirodna podzemna voda, nije iz vodovoda. Imamo i te arhitektonske elemente kao što je čajni paviljon za ispijanje čaja, tu si brojni lampioni - pokazuje nam Olivera.

Najstarije vrste biljaka u bašti su uglavnom različite vrste voća, što svedoči tome da je bašta najpre bila voćnjak. Najstariji je hrast lužnjak i pretpostavlja se da je savremenik Jevrema Obrenovića.

Pravo mesto za prve korake

Botanička bašta prvenstveno je, kako je već rečeno, namenjena studentima i mladima u cilju edikacije. Mladi upravo jesu najbrojniji posetioci, a oni najmlađi su omiljeni, i to sa razlogom.

- Posebna radost je veliki broj dece u bašti. Neretko imamo i doživljaj da se neki prvi koraci dešavaju ovde, na oduševljenje roditelja, deka i baka.

Često su tu i  mali mali volonteri iz osnovnih škola koji imaju priličnu svest o tome koliko je priroda važna.

- Sa decom najlepše radimo. Oni su najbolji primer i najodgovorniji kad preuzmu ulogu na sebe da nešto čuvaju.

Zato postoje i organizovane grupne posete, sa stručnim vodičem, obično doktorandom Biološkog fakulteta, koji čak i predškolce uvode u svet prirode, objašnjavajući im šta znači imati prirodu i očuvano zelenilo, posebno u urbanim sredinama.

Priroda je cilj, a ne sredstvo

Iako, kako nam objašnjava Olivera, Botanička bašta nastoji da prati trendove, u smislu korišćenja društvenih mreža za edukaciju i promociju prirode, upravo su vrednosti koje stavljaju čoveka u fokus, a ne samu životnu sredinu, potencijalna vrsta opasnosti i po ovu oazu.

- Neprekidno dolaze ljudi koji su uticajni na mrežama. Nekada bude i neprijatnosti, jer nekima svakakve ideje padnu na pamet. Mi smo kao univerzitetska insitutucija dužni da se borimo za pristojnost i kulturu našeg grada.

Iako se kaže da ne postoji loša reklama, biolozima i poštovaocima vrednosti "Jevremovca" cilj nije popularnost, koliko podizanje svesti šta priroda zaista jeste.

- Svakako je predivna reklama što se ljudi fotografišu, ali mi nekada imamo problem da sačuvamo i očuvamo ovaj prostor. Na žalost, postoje trendovi koji idu ka tome da ljudi imaju viziju da je bitnije kako nešto izgleda, nego osećaj i prisutnost toga gde se nalaze. Priroda vas tera da budete prisutni u njoj - ističe Olivera i dodaje da u bašti postoji čuvarska služba koja nadgleda poštovanje mera koje su morale biti pooštrene.

Ipak, ovaj prostor svežine i zelenila otvoren je za one koji bi da obeleže neke važne trenutke u svom životu.

- Bašta se veoma koristi i u cilju promocije ekologije i nekih kulturoloških događaja. Ambasade su nam česti gosti kada se obeležava neki bitan dan. Ono što ne radimo to su privatne proslave, ali dozvoljavamo čin venčanja u bašti. Za to imamo ukrasnu pergolu, ali i plato staklene bašte. Sada je to ograničeno na 20 gostiju, do sat vremena, uz matičara.

Kako je dalje objasnila Olivera, najzanimljivije je što među parovima koji se venčavaju u bašti, najvše je onih "mešovitih".

- Dosta se naših ljudi venčava sa nekim iz inostranstva. Recimo, Britanci su ti koji imaju kulturu da u ovakvim prostorima obeleže neki svoj poseban trenutak.

Festivali kao što su "Supernatural" ili Festival vina, recimo, neki su od zanimljivih dešavanja koja su se odvijala u ovoj oazi, a sa kojima je planirana i dalja saradnja.

- Zanimljiva je promocija svih tih prehrambenih proizvoda koji, ne samo da su organski, već imaju tu biološku priču, kao što su vina i sirevi. Često tokom oktobra pravimo i izložbu gljiva.

Mala cena za puno uživanja

Kapija botaničke bašte otvorena je za sve posetioce. Često među njima bude turista iz čitavog sveta, ali i regiona.

Maj je, kako nam je rečeno, "udarni" mesec. Što zbog dolaska sunčanih dana, što zbog ekskurzija koje su ranije znale da dovedu i preko 30 hiljada posetilaca u ovu zelenu oazu.

Svakako, reč je o zadovoljstvu koje ne zahteva luksuz. Pojedinačna ulaznica za odrasle iznosi 300 dinara, za decu od osam do 15 godina 150 dinara, a za studente i mlađu decu obilazak je besplatan. Uz to, otvorena je mogućnost za grupne posete uz stručno vođenje, kao i popusti za različite društvene grupe.

(Telegraf.rs)