JAMAJČANIN U SRBIJI: Nedostajaće mi Beograd i ta smešna reč "čamuga", kojom su me svi zvali!

Srpska škola, jamajčanska duša! Kada je krenuo u Srbiju, kako bi kao stipendista vlade svoje zemlje studirao u Beogradu, prijatelji su ga proglasili herojem. On nije mislio tako. Jamajčanin Majkl Harison(24) doživeo je svoj dolazak u Beograd kao uzbudljivu avanturu u egzotičnoj zemlji.

- Svi znaju da se na ovim prostorima nekada vodio rat, tako da su komentari prijatelja bili: "Zaista ćeš tamo da ideš, pa tamo se puca, a ljudi u grad izlaze sa puškama. Ali malo sam se raspitao, i saznao da je rat prošlost i da je sada sve u redu, kaže Majkl, koji se nije baš lako navikao na život na ovdašnjem asfaltu.

- Beograd je sada moja Jamajka, ali nije od početka bilo tako.- Još uvek se nisam navikao na neke stvari i ne znam da li ću ikada. Prvi utisak kada sam ušao u javni prevoz bio je da ovde žive tužni ljudi. Niko se nije smejao, svi su izgledali jako depresivno. I nekako su me čudno posmatrali – kaže Majkl.

Njega, koji je navikao da vreme provodi pored mora, na pesku i pod palmama, malo su začudili neki ovdašnji običaji, naročito srpski "dres-kod" na plaži:

- Kad odem na Adu prosto se iznenadim koliko muškaraca nosi "Spido" kupaće gaće. Na ostrvu to smatramo vrlo nepristojnim. Jednostavno, ne smeš to da radiš, isto kao što ne smeš da nosiš šorc u gradskom prevozu. Na Jamajci, ako neki stranac nosi "spido", Jamajčanin će mu najljubaznije reći, u šali naravno: "Ako nemaš nešto pristojnije, mi ćemo te snabdeti". Kad je reč o devojkama, njima je naravno, sve dozvoljeno(smeh).

Srpska prestonica popularna je po noćnim izlascima, provodu i lepim ženama, ali Majk se slaže samo sa poslednjim.

- Dosta sam izlazio po klubovima, splavovima, ali je provod uvek isti. Devojke se skockaju i poziraju, muškarci su većinom pijani, kako kažu - da bi više uživali, i svi se celo veče samo gledaju, stoje kao kipovi..Zabava ne postoji dok iz kluba ne izađeš potpuno mokar, do gole kože...Đuskanje do jutra, dobro raspoloženje  i pozitivne vibracije - to je provod, ali ovde toga nema puno.

Majkl kaže da mu često zameraju na slobodi izražavanja i odevanja, iako on tu ne vidi ništa neobično.

- Danas me je zaustavila devojka i kaže obukao si majicu natraške, viri ti etiketa, a ja sam to uradio jer mi se tako sviđa. To je moja majica, ja sam je kupio, na meni je, pa kako ću da je nosim je moj izbor. Ne moraju svi da budu upeglani i uniformisani - kaže Majkl i dodaje da mu nedostaje taj slobodni duh Jamajke.

Kad je reč o srpskim kulinarskim specijalitetima, Jamjačanin kaže da nije probao sarmu, a čudno mu je što uz jela sa krompirom u restoranima serviraju hleb kao dodatak.

- Tipični Jamjačani jedu dosta ribu, voće, povrće, jela u veselim rasta bojama. Nacionalno jelo se pravi od vrste voće ackee i usoljene ribe. Jedva čekam da osetim ukus manga, koji se ovde teško pronalazi. Tokom septembra će u Beogradu biti organizovan Dan Jamajke, pa se nadam da će biti nešto od specijaliteta.

Majkl H., ne voli kada Jamajku poistovećuju samo sa Bob Marlijem, Rasta pokretom i kanabisom.

- Jamajka je više od toga. Bob Marli je svakako kralj, ali mi imamo još mnogo muzičara i drugih talentovanih ljudi. Bob tim Jamajke koji je nastupio na Zimskim olimpijskiim igrama mnogo govori o duhu našeg naroda. Ne zna se ni kako, ni gde su ti momci vežbali, ali su uspeli i postali zvezde.

Jamajčani su svuda – objašnjava Majkl i dodaje da ljudi često pogrešno tumače značenje rasta pokreta. To nije religija, kako se misli - to je način života koji promoviše ideju da smo svi jedno, da smo - braća.

Iako uskoro završava studije državne bezbednosti (koje je upisao jer u njegovoj zemlji postoji visoka stopa kriminala) i vraća se kući, "najlepšem mestu na planeti", Beograd će mu ipak nedostajati, a naročito ta smešna srpska reč „čamuga“ kako su ga često zvali, ali nisu uspevali da ga naljute.

- Trudim se da uživam u svakom danu, da se smejem, tako da ću iz Srbije poneti lepe uspomene. Ono što bi poručio, a naročito mladima ovde je da im nigde neće biti bolje. Vidim da mnogo njih čeka da ode iz zemlje, a trebalo bi da se potrude da u svojoj zemlji poprave stvari koji nisu dobre. Jer, kako reče Bob Marli: "Voli život koji živiš, živi život koji voliš!".

(Lj. Vučetić)