Pogled sa najviše zgrade beogradskog grebena: Iz Palate Beograd metropola je kao na dlanu

Beograđani danas i sutra, nakon četiri decenije, imaju priliku da vide glavni grad na dlanu sa terase vidikovca na vrhu Beograđanke.

Preporučujemo

Posetioci do 18 sati moći da dožive Beograd iz jedinstvenog ugla, da vide sve njegove znamenitosti i simbole - Kalemegdan, Skupštinu, Stari dvor, Hram Svetog Save, Sabornu crkvu, Beograd na vodi, Avalu, kulu na Gardošu, sve mostove...

Nekada najviša zgrada na Balkanu, simbol Beograda u fazi je rekonstrukcije ali  građani i sutra od 11 do 18 sati mogu da vide Beograd u okviru humantitarne akcije u kojoj će Marera propertis donirati Crvenom krstu isto toliko novca koliko se prikupi prodajom ulazica, izjavila je za Tanjug marketing direktorka te kompanije koja je kupila Palatu Beograd Majra Drakulić Šebez.

Ona je navela da će posetioci imati priliku da vide i kako će izgledati Beograđanka posle rekonstrukcije koja bi trebalo da bude završena do kraja godine, i dodala da će u budućosti u tom posebnom pogledu uživati samo korisnici 22 i 23 sprata.

Terasa vidikovca više neće biti otvorena za javnost.

Prema rečima Drakulić Šebezove, kapacitet posetilaca za današnje i sutrašnje razgledanje smanjen je na ispod 50 odsto zbog epidemije korona virusa,

Marera propertis pobrinuo se za najviše mere predostrožnosti u cilju zaštite od korona virusa. U lift koji za 30 sekundi građane dovede do vrha, može da uđe maksimalno četvoro ljudi. Zadržavanje na tarasi 22. sprata, čiji su vetrobrani otvoreni zbog strujanja vazduha, do 30 je minuta, kako bi što veći broj gradana mogao da uživa u pogledu s vrha Beograđanke.

Cena ulaznica simbolična je - 100 dinara.

Palata Beograd - Beograđanka visoka je 101 metar, ima 24 sprata. Građena je između 1969. i 1974. godine. I posle četiri i po decenije jedna od najprepoznatljivijih, ali i najviših zgrada u glavnom gradu, uz Geneksove kule i Ušće.

Unutrašnjost zdanja nekada su krasila brojna umetnicka dela, a u holu prizemlja nalazila se knjiga utisaka u koju su se, izmedu ostalih, upisali i članovi posade Apola 11 i Josip Broz Tito.

(Telegraf.rs)