U Beogradu odata počast ubijenima u operaciji "Bljesak": Stradalo mnogo civila jer su oni bili meta

Povodom akcije "Bljesak" u kojoj je pre 26 godina u Zapadnoj Slavoniji stradao veliki broj srpskih civila, a oko 15.000 Srba je napustilo to područje, danas su udruženja izbeglih i raseljenih iz Hrvatske u Tašmajdanskom parku u Beogradu položili vence i odali počast stradalima.

Na današnji dan 1991. godine započeta je hrvatska vojna akcija "Bljesak" - ofanziva hrvatskih snaga na područje Zapadne Slavonije koje je tada bilo u sastavu Republike Srpske Krajine i pod zaštitom UN-a, piše Tanjug.

Tokom dvodnevne operacije započete oko pet sati ujutru artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska je preuzela kontrolu nad tim područjem.

Prema podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, u toj akciji je ubijeno ili nestalo 283 Srba iz Zapadne Slavonije, do sada su pronađeni posmrtni ostaci 162 osobe, a 121 osoba se i dalje vodi kao nestala.

Predsednik Udruženja "Zavičaj" Nenad Abramović istakao je da je za samo 36 sati proterano više od 15.000, a da je među nestalima 57 žena i osmoro dece.

- Posledica akcije je bilo kompletno etničko čišćenje srpskog naroda iz Zapadne Slavonije koje je počelo 1991. godine akcijom ''Otkos'' u kojoj je proterano oko 4.000 Srba - kazao je Abramović novinarima u Tašmajdanskom parku gde je na spomenik stradalim Srbima u ratovima devedesetih položio venac.

Prema njegovim rečima, potrebno je sećati se tih događaja i mlađim generacijama preneti istinu o stradanju srpskog naroda jer ako se to ne čini, zločin će se ponoviti.

Pozdravio je što država Srbija poslednjih nekoliko godina dosta ulaže u kulturu sećanja i to što su se Srbi okrenuli sebi.

- Ako sami sebe zaboravimo, drugi nas neće podržati - kazao je Abramović i naveo da će ta udruženja nastaviti da obeležavaju stradanja srpskog naroda, za koja kaže da ih je u 20. veku bilo previše.

Ispred Jedinice za specijalne operacije "Crvene beretke" Milorad Munikravić kaže da je "Bljesak" bila teroristička akcija kojom je Hrvatska uz pomoć NATO-a napala zaštićenu zonu UN i počinila, ističe, jeziv zločin.

- Tada su stradali mnogi civili jer su oni bili cilj napada - kazao je Munikravić.

Predsednik Udruženja boraca Krajine Milan Gaćeša ocenio je da je to bila ustaška akcija i naveo da je prošlo mnogo godina, a da se nažalost i dalje priča ista priča.

Međutim, primećuje da je dobro što se svake godine obeležava kako bi narod znao šta se dešavalo i zašto su Srbi proterani iz Zapadne Slavonije.

- Proterani smo samo zato što smo Srbi - dodao je Gaćeša.

Predsednik Akademije RAS Alek Račić naveo je da je akcija "Bljesak" nastavak genocida u Hrvatskoj nad srpskim narodom iz Drugog svetskog rata.

- Te stvari ne smeju da se zaboravljaju, potrebno je više događaja u toku godine koji će podsećati na ustaški genocid. Potrebno je sve zločine u Hrvatskoj nad srpskim, jevrejskim, romskim narodom ispitati do kraja da bi se uspostavili istorijski odnosi kakvi treba da budu - kazao je Račić.

Prema njegovim rečima, da je film "Dara iz Jasenovca" snimljen 1992. godine možda ne bi bilo pada Krajine.

Zbog ratnih zločina počinjenih u akcijama "Bljesak" i "Oluja", Haški tribunal pripremao je optužnicu protiv nekadašnjeg predsednika Hrvatske Franja Tuđmana koji je umro 1999. godine, a saslušano je i više hrvatskih oficira osumnjičenih za zločine protiv kojih nisu podignute optužnice.

Pred sudovima u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, protiv pripadnika hrvatskih snaga pokrenuto je nekoliko krivičnih postupaka za zločine u toj akciji, koji su i dalje u pretkrivičnoj fazi.

(Telegraf.rs)