Beograđani piju ispravnu vodu, u opasnosti stanovnici okolnih naselja: Evo šta je u našim slavinama

Foto: Pixabay

Crvena boja vode koja teče Velikim Bačkim kanalom, žuta i zapaljiva tečnost koja ide iz zrenjaninskih slavina, smeće koje pluta Potpećkim jezerom, pomor ribe u rečnim slivovima - ovakve slike iz cele Srbije svako malo obilaze društvene mreže.

Preporučujemo

Problemi se ponavljaju, ljudi su zabrinuti i pitaju se da li je njihovo osnovno životno pravo na čistu vodu sada ugroženo više nego ikad.

Urbanizacija, industrijska proizvodnja, deponije, poljoprivreda, saobraćaj, ali i individualna neodgovornost, samo su neki od uzročnika zagađenja, kako vode, tako i čitave životne sredine.

Dok se procenjuje da će na globalnom novou, za pet godina, biti čak i do tri milijarde ljudi koji neće imati pristup zdravoj vodi za piće i higijenu, postavlja se pitanje - kako se takve procene oslikavaju na domaći teren, posebno na Beograd koji raste i trpi pritisak sve većeg broja stanovnika?

Iz Gradskog zavoda za jano zdravlje odgovaraju da, kada govorimo o ispravnosti vode za piće, Beograđani za sada mogu da ostanu mirni.

- Većina stanovnika Beograda za piće koristi vodu iz beogradskog vodovodnog sistema (BVS-a). Sve analize, koje se u našoj ustanovi sprovode dugi niz godina, pokazuju da je ta voda zdravstveno ispravna i bezbedna - navode.

Ipak, kako objašnjavaju iz Zavoda, potencijalni problem može da postoji u širem području grada, budući da se, osim iz beogradskog vodovodnog sistema, voda za okolinu grada crpi i iz vodovoda koji se nalaze u Grockoj, Sopotu, Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu.

- Vodovod PKB-a snabdeva vodom za piće jedan broj naselja na levoj obali Dunava, koja pripadaju opštini Palilula. I voda iz ovih vodovoda se nadzire sa istom pažnjom kao voda iz BVS-a. Neki od ovih vodovoda nemaju sisteme za prečiščavanje i kao voda za piće se koristi neprerađena, dezinfikovana podzemna voda, koja povremeno ima povećanu koncentraciju gvožđa, mangana, amonijaka poreklom iz zemljišta i povećanu mutnoću. Svi ovi parametri u koncentracijama u kojima se registruju ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životinja, ali mogu da izmene miris i ukus vode, što može da izazove primedbe potrošača - obrazlažu iz Zavoda.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Tako je, čini se, možda i paradoksalno, više u opasnosti stanovništvo koje živi u okolnim beogradskim opštinama i selima, posebno tamo gde ne dospeva snabdevanje iz centralnih vodovoda.

- Stanovnici sela do kojih vodovodi nisu još uvek dospeli, za piće i sanitarno-higijenske potrebe najčešće koriste vodu iz sopstvenih bunara. Često su to stari, plitko kopani bunari, koji su najčešće lošeg građevinsko-tehničkog stanja i pod uticajem su atmosferskih voda, što uslovljava i fizičko-hemijsko, i, još značajnije, mikrobiološko zagađenje vode. U našim laboratorijama radimo analize vode iz bunara u privatnom vlasništvu i prema našim nalazima, procenat neispravnosti tih voda je veliki - kažu.

Iz Zavoda dodaju da je nešto drugačija situacija sa duboko bušenim bunarima, koji, ako su dobro urađeni, mogu obezbediti mikrobiološku ispravnost vode.

Ipak, kada u podzemne i površinske vode dospeju zagađivači poput pesticida, teških i toksičnih metala, farmaceutici, kao i organiske zagađujuće materije, mogu nastati ozbiljni problemi po zdravlje stanovnika.

- Neke od pomenutih supstanci su toksične, druge kancerogene, neke imaju alergogeni potencijal ili izazivaju poremećaje reproduktivnog zdravlja...Posebnu opasnost predstavlja prisustvo cijanotoksina iz prenamnoženih modrozelenih algi, koji takođe spadaju u kancerogene materije. Osim toga, prisustvo patogenih mikroorganizama u vodi može dovesti do pojave većeg broja infektivnih bolesti (salmoneloze, šigeloze, kolere, infektivne žutice...) koje su i globalno (na svetskom nivou) najčešća oboljenja povezana za zagađenjem vode - upozoravaju iz Zavoda za javno zdravlje.

Optimistično tvrde da od navedenog ne treba da strahuju oni koji gase žeđ vodom iz beogradskog centralnog vodovodnog sistema.

- Srećom na našem području nemamo registrovano prisustvo navedenih kontaminenata u centralnim vodovodnim sistemima, koja snabdevaju najveći procenat našeg stanovništva vodom za piće, a time ni postojanje štetnih uticaja na zdravlje. Upravo zbog ovako širokog spektra rizika po zdravlje spregnutih sa zagađenjem vode, zaštita voda od zagađenja je prioritet bez presedana.

Međutim, činjenica koja ostavlja mesto za brigu, ne samo Beograđanima, već i čitavom čovečanstvu, jeste da vode nema dovoljno. Zato iz Zavoda za javno zdravlje poručuju - vodu treba štedeti!

- Ogroman značaj ima i štednja vode, jer nas u budućnosti čeka problem nedovoljnog kvantiteta, koji za sobom neminovno povlači i probleme vezane za kvalitet.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2010. godine donela Rezoluciju kojom je zdrava pijaća voda zvanično uvrštena u red osnovnih ljudskih prava. Pomenuta odredba, pak, predstavlja i bitnu tačku domaćeg najvišeg pravnog akta, u okviru garancije prava na zdravu životnu sredinu.

Koliko je stanovnicima planete to pravo u praksi zagarantova, diskutabilno je.

Iako određeni podaci govore da vode za sada ima, da se održava njen kvalitet, slike koje stižu is Srbije i čitavog sveta nastavljaju da šalju upozoravajuću poruku.

(Telegraf.rs)