Beograd je još spavao kada su se sručile bombe: Osam decenija od napada na Kraljevinu Jugoslaviju

Vermaht u Kralja Milana na početku okupacije aprila 1941. Foto: Wikimedia/ German Federal Archives

U Srbiji danas, 6. aprila, navršava 80 godina od bombardovanja Beograda i napada nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu.

U rano nedeljno jutro, 6. aprila 1941, tačno u 6:30 časova, usnula prestonica se probudila u košmaru koji je donela nemačka avijacija zasipajući grad sa 440 tona bombi. Podmukli napad bez najave užasom je prekrio lica ljudi.

Bombardovanje Beograda je počelo.

Odluku da se Beograd razori doneo je lično Adolf Hitler 27. marta, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja "Trojnog pakta", i rušenju vlade Cvetković-Maček.

Naime, pod sve žešćim pritiskom fašističke Nemačke, Vlada Cvetković – Maček je 25. marta 1941. godine, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisala protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija, Japan). Svoje nezadovoljstvo tim činom, slobodarski i ponosni narod, izrazio je masovnim demonstracijama u svim gradovima, pa i manjim sreskim mestima, 27. marta 1941. godine.

Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera, a operacija uništenja Beograda je nosila naziv "Strašni sud" (Strafgericht).

Jugoslovensku prestonicu je od najezde jata Hitelerovih “flug-cojg” formacija branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd.

Napadačima su naneli znatne gubitke, ali u toj neravnopravnoj borbi, uprkos srčanosti naše vojske, pobedu je odnela fašistička sila. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota.

Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.

Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, napale su Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata.

Bombardovanje prestonice stavljeno je pod komandu pukovnika Aleksandera Lera, koji je dobio lično od Hitlera posebno naređenje – prvo srušiti Narodnu biblioteku, ustanovu u kojoj je čuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet naroda, pa tek onda strateški važne objekte. U vatri se našla Patrijaršija, teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su došli na jutrenje.

Na meti okupatora bile su i ruske kulturne ustanove. U aprilskom bombarodvanju 1941. stradala je zgrada u kojoj je bio smešten Institut za rusku crkvenu istoriju, vizantologiju i arheologiju "Kondakov" sa bogatom bibliotekom i redakcijom.

Tokom aprilskog bombardovanja lekari ruske poliklinike Crvenog krsta pružali su besplatnu pomoć ranjenim i bolesnim građanima, ne čineći razliku da li se radi o Rusima ili Srbima.

Tačan broj ljudi koji je izgubio život u ovom stravičnom činu agresije nikada nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je nastradalo između 2.271 - 4.000 ljudi.

Program u prestonici, susret sa istorijom

Grad Beograd će u saradnji sa Ruskim centrom za nauku i kulturu organizovati program povodom 80 godina od bombardovanja Beograda i napada nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu, najavio je gradonačelnik Zoran Radojičić.

On je podsetio da tačan broj ljudi koji je stradao u tom stravičnom činu agresije nikada nije utvrđen.

- Manifestacije organizujemo u znak sećanja na ovaj tragični događaj u našoj istoriji. Na ovaj način želimo da odamo počast nastradalima i da održimo sećanje na herojstvo poginulih pilota Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, među kojima su bila i tri ruska pilota - rekao je gradonačelnik.

Centralnu izložbu tematskih radova pripremio je „Ruski dom” uz podršku Grada Beograda i Fondacije „Besmrtni puk Srbija”, a gradonačelnik je rekao da će izložba biti otvorena na Trgu republike 6. aprila u 13 časova.

Foto: Wikipedia/Muzej istorije Jugoslavije

Na izložbenoj vitrini „Ruskog doma” biće predstavljena foto-dokumentarna izložba „Zločin ne zastareva”.

Gradonačelnik je pozvao sugrađane da posete ove izložbe i da se sete herojstva hrabrih ljudi, koji su do svog poslednjeg daha branili svoju otadžbinu.

Građani će, kaže, imati priliku da vide ekskluzivne arhivske materijale iz zbirke Muzeja grada Beograda, od kojih će neki biti predstavljeni javnosti prvi put. Izložbu će pratiti i virtuelni sadržaj koji će biti dostupan skeniranjem QR koda.

U Vaznesenjskoj crkvi će biti služen parastos nedužnim žrtvama šestoaprilskog bombardovanja, a na Novom groblju će biti položeni venci na Spomen-groblje žrtvama bombardovanja i palim ruskim braniocima Beograda 1941. godine.

(Telegraf.rs)