Da li je ovo najodvratniji beogradski potok? Ljudi u njega trpaju šta stignu, pa smeće kipti napolje

Foto: Damjan Dobrila

Mirijevo je nekad bilo idilično selo, daleko od Beograda. I imalo je jedan potok - izvor života, koji se uliva u Dunav.

Preporučujemo

A onda je Beograd prigrlio Mirijevo, ono je raslo i raslo, stapalo se sa gradom, a potok je ostao skriven među onim što je glavno gradivo grada - soliteri, kuće, divlja gradnja, asfalt.

Umesto da potok ostane biser u urbanoj sredini, on se nekako "sakrio". Ali, da se barem na tome završilo...

Mirijevski potok postao je žrtva bezobzirne ruke građana, istih onih koji naseljavaju kućice, zgradice, zgrade i solitere. Jednima je poslužio kao kanalizacioni kolektor, drugima kao kontejner, treći ponešto bace smao u "prolazu".

Gradsko tkivo je toliko zagušilo i zatrpalo ovaj potok, da danas građani od njega beže. O da, to je ono mesto kod Rospi ćuprije, pored garaže GSP-a, gde moramo da zapušimo nos. Ma, i da zažmurimo. Bolje da ne gledamo. To je naš Mirijevsi potok.

Ali, neki zastanu, pogledaju, pa i zabeleže ono što je od potoka ostalo.

Tako je naš sugrađanin Damjan fotografisao posledice ne maćehinskog, već doslovno neprijateljskog odnosa prema prirodi.

A i ona može da nam pokaže zube... Ako bi se ovaj potok izlio, smeće bi završilo na našim ulicama, u našim kućama i dvorištima.

Za sada, bar onaj deo vidljivog zagađenja (nevidljivo ne može da se slika, naravno, već samo oseti), pokazuje sumorno stanje. Rečicom pliva plastika, burad, gume, a korito je obloženo naslagama kesa.

Sve to izgleda kao onaj ljigavi mikrosvet sa neke reklame WC dezinficijens, koji prodire kroz carstvo bakterija i gamati u animiranom mokrom čvoru.

Ovde ništa ne pomaže. Svaka kesa, kanta i stvar koju vidite, bila je u nečijoj ruci. I nekome je bilo teško da je odnese do kontejnera, jer potok je bliži.

Ukoliko imate slične fotografije Mirijevskog potoka, Topčiderske reke ili drugih beogradskih reka, potočića, jezera, šaljite nam na m.beljan@telegraf.rs

(Telegraf.rs)