Jovan (18) se sprema za fakultet, ali od kancelarije draži mu je drum: Želi da postane vozač GSP

Jovana Šumakovića (18) iz Vinče najčešće možete da vidite na prvom seduštu autobusa za gročansku opštinu, od 302 do 311 - on ne čačka telefon, pogled mu je uprt samo u vozača, put, trasu. Dok putuje u školu mašta samo o jednom - da sedne za volan autobusa.

Ovaj maturant planira da nakom završene Srednje železničke škole upiše Saobraćajni fakultet. Ali, od kancelarije draži mu je drum, pa tako broji godine do trenutka kada će moći da postane vozač GSP-a. Uslov je da napuni 24 godine, a još je tinejdžer.

- Najdraža linija mi je 302, jer za smenu ima tri i po kruga, a najdraži bus 3219. Drugari u šali kažu da treba da se oženim autobusom - priča nam Jovan.

Vozači ga već dobro poznaju, ali i prevoznici, koji ga puštaju u svoje pogone da fotografiše vozni park. To posebno važi za one sa "poteza 300" za Grocku, ali i one iz "Unakopa", koji voze pedeseticu.

Najveća želja trenutno mu je da i GSP otvori vrata za njega i da može da slika i njihove garaže, kao i da ga ugoste u pogonu "Kosmaj", gde i vidi svoju budućnost.

- Čim položim, postajem vozač, nego kako - priča nam Jovan.

A do tada čekaju ga studentski dani, i još mnogo vožnji na prvom sedištu, izučavanje trasa i, svakako, fotografisanje autobusa.

Njegov instagram pun je slika autbusa iz raznih garaža i, naravno - selfija za volanom.

Ljubav prema autobusima krenula je, kaže, još kada je bio u šestom razredu osnovne škole. Tada je rešio - postaće vozač gradskog busa.

- I dan danas mi je zanimljivo da se vozim, pogotovu na prvom mestu. Ako je prvo mesto zauzeto, ja ne sedam. Zanimljivo mi je da gledam ponašanje vozača i trasu - priča ovaj mladić.

Ne razmišlja o begu u inostranstvo, a posao za volanom vidi kao ljubav, a ne zaradu. Mogao bi Jovan da vozi buseve po Berlinu i Cirihu, kamione po celoj Evropi, ali - ima li šta draže od linije koja zalazi u njegov kraj, pa da komšijama koje vozi tristasedmicom poželi dobro jutro.

(Telegraf.rs)