Građani Sremčice za godinu dana vratili isušeno jezero: Pecali ribu, pa TV, a sada opet imaju raj

Ima li šta lepše za jedno mirno, prigradsko naselje, od bajkovitog prirodnog jezera na čijim obalama se igraju deca, kućni ljubimci, šetaju se starci, a svoje mesto pronalaze zaljubljeni parovi.

Sremčica je to imala, pa izgubila, ali - čuda se dešavaju, jezero Rakina bara se vraća!

Čovek, koji je dopustio da jezero propadne, sada se svojski trudi da ga vrati, to je dug prema prirodi koje vraćaju mlađe generacije za nemar onih starijih. Uostalom, nije bitno ko je kriv, bitno je vratiti jezero - udruženi građani Sremčice čine sve već godinu dana da se to čudo zaista desi i već imamo prve idilične slike sa obale.

Kada smo 2018. godine posetili Rakinu baru, vodu nismo videli. Samo šipražje, pomalo šuta, zapuštenosti, tačnije, cela površina jezera ličila je na nenaseljivu vrtaču koja ne služi ničemu, osim, taloženju otpada - čvrstog i tečnog, onog koji nastaje kada u našim toaletima pustimo vodu.

A zašto tako? Postoji više prirodnih izvora, koji napajaju jezero, nije potrebno da ovu zaboravljenu "rupu" punimo kanalizacijom i onda to sve zatrpavamo smećem.

Neki ljudi nisu čak ni znali da tu postoji jezero, a razgovarali smo s njima kraj obale. Kažu, načuli su samo. A oni starosedeoci, pogotovo stariji, sećali su se i prve upecane ribe i kada su po prvi put zaplivali. A onda, jedan od meštanina, ako nam je ispričao, upecao je televizor. Prestao je da peca. To je bio početak kraja jezera.

Rogoz i trska opkolili su ovu površinu i voda, ako je i postojala, nije se videla niti joj se moglo prići. A to je zapravo i konzerviralo Rakinu baru.

Građani, sada udruženi u "Eko-patrolu Sremčica" ne prestaju da rade više od godinu dana. Jezero je, konačno, postalo ne zajednička nebriga, već projekat u koje se uključilo celo naselje. Neko dolazi u akcije čišćenja, neko pozajmljuje mehanizaciju... Od golih ruku do moćnih mašina, sve to je bilo potrebno da konačno ugledamo vodu u Rakinoj bari.

Voda je, za sada, plitka i mala, nalazi se tek na sredini jezera. Ali, ono će da raste. Istovremeno, uređuje se i okolna staza, priprema teren za dalji rast vodostaja. Ako Bog da, izvori (koji su u samom startu očišćeni, jer su vitalni za razvoj jezera) će da napune korito za oko dve godine.

Ali, i ovo što su dobili građani Sremčice su sa uživanjem gledali. Kada je bio ledeni talas, plitka voda se zaledila, pa je postala raj za mališane. Usred naselja koje nema gotovo nikakvo mesto za rekreaciju, voda je nešto što je preko potrebno - klizali su se i igrali, čili i veseli.

Inače, ovo je jedno od malobrojnih prirodnih jezera u Srbiji i kraškog je tipa. Voda sa izvora ga putni, ali pukotine unutar njega takođe oduzimaju vodu. Dakle, ne samo čovek, već i priroda uticala je na to da jezero presuši. Ali, uz dovoljno izvorske vode, za očekivati je da se stvori balans i jezero, kao i nekad, bude bistro, čisto, maltene protočno, puno ribe i zadovoljnih rekreativaca.

Zašto da ne i nova turistička atrakcija grada. "Uhvatite" 511 i uživate u potpno novoj prirodnoj oazi.

Moraćemo još malo da pričekamo, da se jezero potpuno napuni. Do tada, svi su pozvani da se priključe akcijama uređenja jezera, jer, ima li lepšeg osećaja od ledanja svojim očima kako se priroda vraća u grad.

I na kraju, ovim ljudima treba odati posebno priznanje na istrajnosti - ušli su u težak i neizvestan projekat vraćanja izgubljenog jezera. Tačno su znači šta moraju da urade, šta je cilj i da će sve ići svojim tokom, ako ne odustanu. Retka akcija, gotovo spontana i neformalna, koja je potrajala tako dugo i postala održiva. Tek će se raditi i akcijati.

Dobrodošli u Rakinu baru.

(Telegraf.rs)