Čitav jedan grad ispod beogradskog asfalta: Sistem podzemne železnice ima 13 km tunela i 5 skloništa

Ilustracija: Nikola Jovanović

Planiranom izgradnjom metroa, Beograd će dobiti pravi mali podzemni svet, sistem stanica, tehničkih prostorija, evakucacionih izlaza... Ali ono što nas čeka narednih godina dešavalo se u Beogradiu još sedamdesetih i osamdesetih.

Preporučujemo

Izgradnjom podzemne, nadzemne i železničke pruge na stubovima, čija je centralna tačka Prokop, stvoren je novi, moderan železnički čvor u Beogradu, u koji je uloženo više od milijardu evra.

Tuneli kojima je ispresecan Beograd bili su prava atrakcija osamdesetih godina, a ovaj novi čvor postao je okosnica razvoja Beovoza - regionalne železnice, da bi danas u gotovo u potpunosti "preuzeo" sav putnički železnički saobraćaj.

Najduži od ovih tunela jeste Vračarski. Njegov početak je kod železničke stanice Karađorđev park, a kraj kod stanice Pančevački most. Usred tunela je i podzemna stanica Vukov spomenik, napravljena tek 1995. godine.

Ukupna dužina Vračarskog tunela je oko 3.500 metara, a u njemu ima mesta i za još jednu ili dve stanice (ranije se spominjala ta mogućnost na lokaciji ispod Makenzijeve i Cvijićeve).

Gradnja tunela je trajala od 1976. do 1981. godine.

Na ovaj Vračarski tunel nadovezuje se još jedan, manje poznat tunel koji se ne koristi - "Karaburma". On je dug oko 600 metara, a predviđen je za skretanje vozova iz smera Vukovog spomenika ka Karaburmi i obrnuto. Na Karaburmi je u budućnosti planirana izgradnja železničke stanice BG voza za Makiš.

Najkomplikovaniji sistem tunela nalazi se ispod Maleškog brda i Dedinja. Tu se Beogradski železnički čvor račva na tri strane - ka Prokopu, Rakovici i ka Vukovom spomeniku, a tri pruge povezane su podzemnim tunelima. Jedan od tunela prolazi tačno ispod stadiona "Partizan".

Tunel "Stadion" građen je od 1977. do 1981. godine i, u zavisnosti od smera, dug je od oko 300 do 550 metara.

Postoji i tunel vezne pruge Vračar - Dedinje, dug 700 do 800 metara, u zavisnosti od smera.

Dedinjski tunel je drugi po svojoj dužini i povezuje Prokop i Rakovicu podzemnom deonicom od čak 3.000 metara. Građen je u periodu od 1976. do 1981. godine.

Jedan mali tunel je i na Senjaku, koji više liči na povožnjak nego na tunel, a u njemu se katkad mogu videti i pešaci - prolazi ispod Ulice kneza Miloša i dug je oko 200 metara.

Ono što je manje poznato jeste da su Rakovica i Makiš takođe povezani dugim tunelom "Kneževac". Ovaj tunel je veoma važan za odvijanje saobraćaja, jer povezuje Rakovicu sa ranžirnom stanicom, ali, ipak, njega ne koriste putnički vozovi.

Zanimljivo je da ovaj tunel, probijen 1987. gofine, prolazi tačno ispod Vidikovca, a u budućnosti je planiran za sistem BG voza.

Četvrti po veličini tuel nalazi se između Zemuna i Novog Beograda, a povezuje stanice Tošin bunar i Zemun. Ovaj tunel građen je nešto ranije, a dug je oko 2.000 metara.

Postoji još tunela južnije od Rakovice, ali oni su već deo beogradskog predgrađa...

Pet velikih skloništa

Nisu tuneli i stanice jedini objekti koji su građeni sedamdesetih i osamdesetih godina ispod Beograda. Zajedno sa njima napravljeno je i pet velikih skloništa.

Samo u okviru Vračarskog tunela postoje tri takva skloništa, a u njih bi moglo da se smesti 6.000 ljudi.

Do njih vodi i pet pešačkih silaza, tako da sa pet tačaka na Vračaru i Paliluli možete da se spustite direktno u ovaj podzemni grad. To su ulazi: Kalenić pijaca, Vukov spomenik, Cvijićeva, Jaše Prodanovića i Mije Kovačevića.

I u okviru tunela Dedinje postoje dva skloništa, jedno za ljude, a u koje se ulazi iz dvorišta IV beogradske gimnazije, a drugo za materijalna dobra.

(Telegraf.rs)