Odredba Pravnog fakulteta razbesnela studente: "Vaše oblačenje je povod za diskriminaciju"

Foto: Marko Jovanović

Odredba u Standardima rada Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu podigla je buru u javnosti jednim članom koji je u najmanju ruku sporan i neprimeren za sadašnje i buduće žrtve seksualnog uznemiravanja. Ceo slučaj za "Blic" je prokomentarisao i dekan ove ustanove Zoran Mirković.

Preporučujemo

Naime, na društvenim mrežama je osvanuo deo Standarda rada ovog fakulteta u kojem je citiran član 120:

"Nastavnici/saradnici će udaljiti s ispita, odnosno vežbi/predavanja studente/studentkinje koji su neprikladno obučeni - bilo u smislu neurednosti ili ignorisanja elementarnih uzusa izgleda u obrazovnim institucijama, a pogotovo u smislu davanja povoda - upravo izgledom, oblačenjem ili ponašanjem - za seksualno uznemiravanje, rasnu, versku i druge oblike diskriminacije ili narušavanje pozicije Fakulteta kao politički neutralne institucije”, navodi se u spornom članu Standarda rada Pravnog fakulteta.

Jasno je da pravila oblačenja, takozvani kodeks, mora postojati, naročito u instituciji kakva je visokoškolska ustanova. Međutim, javnost nije uzbunio kodeks, već deo koji glasi "a pogotovo u smislu davanja povoda - za seksualno uznemiravanja, rasnu, versku i druge oblike diskriminacije".

Sasvim je jasno da povod za napastvovanje i uznemiravanje studenata ne može i ne sme biti njihovo oblačenje, te da to što su obukli nije opravdanje za napasnika i ne može da mu bude "alibi" ni u životu ni pred fakultetom ni na sudu. Napasnik je uvek kriv.

Ipak, odredba postoji, aktuelna je još od 2005. pa je pitanje ko ju je sastavio i to na Pavnom fakultetu, gde bi više nego bilo gde trebalo da se vodi računa o formulaciji i uči upravo Zakon o diskriminaciji?

Dekan ove ustanove Zoran Mirković odgovorio je sledeće:

- Taj Standard o radu nikada nije postao norma na Pravnom fakultetu. On jeste napisan, ali nikada nije sproveden kao važeći. Jednostavno, dospeo je u etar i mi smo više puta pokušali da ga sklonimo sa Gugla zato što se ne sprovodi, ali jednostavno nismo uspeli - objašnjava Mirković.

Ipak, iako se možda odredba ne sprovodi, jasno je da je tekst odredbe bio takav, te da je on taj koji je neumesan, te nije upitno sprovođenje odredbe, već uopšte njeno postojanje u tom obliku.

- U pitanju je nesrećna formulacija. Ona je svakako pravno i moralno neodrživa. Ipak, bitno je da to nikada nije postalo zvaničan dokument - zaključuje Mirković.

(Telegraf.rs)