Beograd pamti dan kada je palo 80 cm snega: Ovo su zimski rekordi prestonice i prognoze za 2021.
U Novu godinu ušli smo sa toplim danima, a onda je Božić bata doneo sneg i u Beogradu. Sledi nam nekoliko ledenih dana, a cela ova zima biće prema prognozama hladnija od prošle i toplija od proseka, dok ćemo u snegu gotovo sigurno još uživati. Međutim, ovakva zima daleko je od ekstrema kakve smo viđali. Setimo se samo 2012. godine, sneg je bio i do pola metra visine, a led je prekrio i Dunav i Savu!
Direktor RHMZ-a prof. dr Jugoslav Nikolić izneo nam je brojne podatke koji pokazuju kako zima može da bude surova i hladna. Ono što možda pamte još nečije bake i deke jeste zima 1962. godine. Tada je Beograd bio kao Kopaonik.
- Najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu je zabeležena 3. februara 1962. godine i iznosila je 80 centimetara - ispričao nam je Nikolić.
Ali, ono čega se definitivno većina nas seća jeste čuvena 2012. Lopatali smo dosta te godine, gazili po snegu, grudvali se, bežali od ledenica i čudili se zaleđenim rekama.
- Tokom 2012. godine u Beogradu je bilo 45 dana sa snežnim pokrivačem od jedan centimetar ili više, od kojih je bilo 33 uzastopna dana sa snežnim pokrivačem (25. 01. – 26. 02. 2012 god.). Maksimalna visina snežnog pokrivača je iznosila 53 cm, a registrovana je 13. februara 2012. godine. Tada smo imali i niz od 20 uzastopnih ledenih dana (maksimalna temperatura niža od nule), kada su Sava i Dunav bili zaleđeni.
Sudeći po iskustvima, kraj januara i februar i te kako mogu da pokažu svoje zimske ćudi i tako će, čini se, biti i ove godine. Ipak, ne očekuju se ekstremi.
- Generalno, očekuje se da ova zima bude nešto blaža u odnosu na višegodišnji prosek, ali svakako hladnija u odnosu na prethodnu. Kada je reč o padavinama u Srbiji ove zime, očekuje se da bi na nivou sezone padavine bile u granicama višegodišnjeg proseka, na severu Zemlje nešto ispod, a na jugozapadu i jugu nešto iznad višegodišnjeg proseka. Proračuni prema više numeričkih modela dugoročne prognoze vremena ukazuju da bi u prvoj polovini februara bila češća pojava padavina - kazao nam je Nikolić.
- Do kraja zime ne očekuju se ekstremno velike snežne padavine, ali svakako treba računati na epizode sa više snega u odnosu na prošlu zimu, kada u pojedinim mestima (na primer u Somboru, Zrenjaninu, B. Karlovcu, Negotinu, Kinkindi...) nije bilo dana sa snežnim pokrivačem, dok je u Beogradu zabeležen samo jedan dan sa snežnim pokrivačem. Zimska količina padavina ove zime očekuje se u intervalu od 100 mm do 160 mm u nižim predelima, a u brdsko-planinskim predelima od 200 mm do 230 mm.
To da smo tokom cele godine u Beogradu imali samo jedan dan sa snegom nije uobičajeno.
- Beograd ima prosečno 39 dana sa snežnim pokrivačem na godišnjem nivou. Maksimalan broj dana sa snežnim pokrivačem je zabeležen 1940. godine i iznosio je 98 dana, dok je u zimu 1928/1929. godine zabeležen 81 dan sa snežnim pokrivačem.
Do sada se još nije desilo da u Beogradu tokom cele godine ne padne ni malo snega. Ipak, na osnovu toga što je prošle godine snega bil samo jedan dan, ne možemo mnogo suditi o klimatskim promenama. Jer, isto to desilo se i pre 70 godina.
- U Beogradu nije bilo ni jedne godine da nije bilo snežnih padavina i snežnog pokrivača. Najmanji broj dana sa snežnim pokrivačem bio je u zimu 1950/1951. godine i 2019/2020. godine, kada je u Beogradu registrovan samo po jedan dan, što je najmanji zabeležen broj dana sa snežnim pokrivačem.
Moguće zaleđivanje reka u Banatu
Zaleđene reke nisu tako često pojava, ali svakako je štetna za rečni saobraćaj. Sećamo se da su 2012. godine morali da rade ledolomci, a i 2017. pojavio se led na Dunavu.
- Uslov da se pojavi led na rekama je da se temperatura vode približi vrednosti 0,0 0C i da suma srednjih dnevnih temperatura vazduha na hidrološkim stanicama padne ispod definisanih kriterijuma definisanih na osnovu niza merenja od 30 godina. Trenutno su temperature vode oko prosečnih za ovo doba godine i u sledećih 10 dana jedino na banatskim vodotocima postoji mogućnost pojave priobalnog leda.
Zanimljivosti vezane za sneg u Beogradu (na osnovu niza 1921. - 2020. godina)
Period padanja snega:
- Najraniji datum - 07. 10. 1897;
- Najkasniji datum - 11. 05. 1953;
- Srednji datum provog snega - 23. novembar;
- Srednji datum poslednjeg snega - 21. mart.
Period snežnog pokrivača:
- Najraniji datum - 20. 10. 1908;
- Najkasniji datum - 22. 04. 1997;
- Srednji datum provog snežnog pokrivača - 03. decembar;
- Srednji datum poslednjeg snežnog pokrivača - 05. mart.
Najkasniji datumi prvog snežnog pokrivača:
- 27. 02. 2019/2020;
- 17. 01. 2011/2018;
- 22. 01. 2000/2001;
- 13. 01. 1958/1959;
- 14. 01. 1951/1952;
- 19. 01. 1950/1951.
Video: Pokrivač raste iz sata u sat: Skoro pola metra snega u Ivanjici i Sjenici, 17 sela bez struje
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Darko
Ljudi se slabo sećaju,ali bilo je puno jakih zima u zadnjih 30 godina,najviše do 2011/12,a posle toga samo neke kraće epizode,kao januar 2017. i 2019. Koliko puta je i prestonica bila zavejana,bilo je i ledenih kiša,smetova,temperatura danju oko -15...
Podelite komentar
Samo Zemun
Zima 1981/82,bilo je dosta snega i smetova.Posle je bila jaka zima, ne mogu da se setim koje god...gsp nije mogao da vozi,ledili autobusi...linijski taxi je tada bio.
Podelite komentar
dux
Sećam se za doček 2012 neka televizijska ekipa obilazila putare , a oni se žalili kako im je dosadno nema snega , ne rade ništa. Kada je posle počeo sneg da pada,nisu stali mesec dana i pored toga sve zavejano bilo... ne znam dal im je bilo dosadno i dalje....😂😂😂
Podelite komentar