Patrolirala sam sa policijom tokom najčudnije novogodišnje noći u Beogradu: Najglasnije se čulo srce

Srpsku Novu godinu dočekala sam sa patrolom policije na ulicama Starog grada. Kad sam sela u kola, obuzeo me je strah zbog pomisli na koga ili šta ćemo "naleteti" u drugoj najluđoj noći u godini. Zamišljala sam prepune ulice pijanih i "otkačenih", ali one su bile toliko mirne da je taj osećaj ubrzo prerastao u tugu zbog ovakvog života, koji je na "čekanju" zbog korona virusa. Međutim, podsetila sam sebe da je bolje da bude na "stend baju" još neko vreme, nego da se potpuno ugasi zbog nepoštovanja mera.

Ispred policijske stanice u Ulici Majke Jevrosime broj 33 stigli smo po dogovoru u 23 časa kad je trebalo da započnemo patroliranje sa policijom.

Međutim, morali smo neko vreme da sačekamo jer je patrola otišla na teren zbog prijave da su se ljudi okupili u stanu zbog dočeka srpske Nove godine.

Odmah sam pomislila da će biti mnogo takvih prijava i da ćemo tokom patroliranja kroz prozore videti da je organizovan veliki broj žurki u stanovima.

Stvarnost je bila drugačija

Za oko dva časa, koliko smo proveli sa patrolom, nije "stigla" nijedna prijava. Tokom vožnje obratila sam pažnju na zgrade na Starom gradu.

Žurku za doček sam primetila samo u jednoj. Verovatno ih je bilo više...

I ulice su bile puste...

Prolazili su minuti tokom kojih nismo videli nijednu osobu napolju. Retko smo viđali i vozila...

Noć je bila sablasno mirna. Potpuno drugačija od prethodnih godina kada je ulicama Beograda odzvanjao smeh, galama, vika, muzika...

Ove godine tišina je ta koja je parala moje uši... I to ona tišina koja podseća da se sve to dešava jer moramo da čuvamo zdravlje i život zbog nevidljivog neprijatelja, koji preti svakom...

"Akcija"

Iz takvih misli trgao me je zvuk sirene. Policijska patrola krenula je u "akciju".

Zaustavljaju prvo vozilo u novogodišnjoj noći. Dok izlaze iz kola razmišljam kako nemaju strah da nešto može da im se desi.

Policajci, koji su nečiji muževi, očevi, deca, svakim izlaskom iz kola i prilaskom nepoznatoj osobi, po mom utisku, rizikuju svoj život.

I dok su oni stajali pored vozila kako bi proverili nepoznatu osobu, ja sam osećala strah zbog njih.

Pažljivo sam ih posmatrala kako bih utvrdila da li i oni osećaju isto što i ja. Mirni, staloženi, širili su hrabrost.

Vratili su se u kola nakon provere nepoznate osobe, koja je zaustavljena za slučaj da je za njom raspisana potraga.

Muškarac je bio "čist" i mi smo nastavili dalje da patroliramo praznim ulicama našeg grada kog je uvek krasio buran život, koji se u njemu odvijao.

U noći dočeka srpske Nove godine burnog života nije bilo... Mogu da napišem da skoro uopšte nije bilo života...

I više nisam osećala strah jer sam postala svesna da mirniju noć u Beogradu nikad nisam videla.

Policijska patrola zaustavlja i drugo vozilo. Ovog puta i ja izlazim iz kola jer više nema straha. Posmatram kako policajci obavljaju svoj posao.

Jedan prilazi vozaču, dok drugi odlazi sa desne strane vozila. To radi kako bi mogao da posmatra šta će vozač da uradi i da zaštiti svog kolegu u slučaju da ga vozač napadne.

Ljubazno "dobro veče" začulo se kad ga je izgovorio policajac. Na isti način odgovorio je i vozač, koji daje ličnu kartu kako bi se izvršila provera.

Policajac na novom aparatu ukucava matični broj iz lične karte i na njemu se pojavljuju podaci o osobi. I ovaj vozač je "čist pred zakonom".

Vraćamo se u kola i nastavljamo dalje.

Posle oko sat vožnje nailazimo na grupu okupljenu kod Bajlonijeve pijace. U tom trenutku je delovalo kao da je veća grupa u pitanju jer posle toliko vremena neviđanja ljudi na ulici i tri osobe deluju tako.

Policajac zaustavlja vozilo. Obojica izlaze iz njega i prilaze "grupi".

U pitanju su bili dečaci, koji nisu imali ni dokumenta jer su maloletni. Izdiktirali su svoje podatke policajcu, koji ih je proverio.

Niko od njih nije imao nikakvu potragu.

Vraćamo se u policijski auto i nastavljamo da patroliramo ulicama. Dolazimo do Skupštine gde je okupljeno oko 20 ljudi koji protestuju. Prolazimo pored njih. Policajci ocenjuju da je sve pod kontrolom i da nema potrebe za njihovom ikakvom intervencijom.

Sad mi se već pojavljuje misao da bih volela da vidim kako izgleda kad policija mora da interveniše. Radoznalost je zamenila strah, ali sam shvatila da ove večeri neću imati priliku da ih vidim na "delu".

Sve je bilo toliko tiho i mirno da sam mogla da čujem sebe kako dišem

Posle oko sat i po smo odlučili da se zaustavimo u jednoj od ulica na Starom gradu. Izašla sam iz vozila na oko deset minuta.

U centru grada za to vreme nije prošlo nijedno vozilo, nijedna osoba nije prošetala tom ulicom. Svetla u zgradama koje su me okruživale bila su većinom ugašena.

Sve je bilo toliko tiho i mirno da sam mogla da čujem sebe kako dišem.

U novogodišnjoj noći, u centru Beograda, koji je u svetu poznat po dobroj zabavi i provodu, najglasnije se čulo moje srce.

Zamislila sam kako opet ulicama mog grada odzvanja ona buka po kojoj smo prepoznatljivi.

Nostalgiju, koju sam osetila za onim isuviše živim Beogradom, prekinuo je poziv da nastavimo sa patroliranjem.

Vratila sam se u kola kako bismo još jednom obišli ulice Starog grada za "svaki slučaj" da nam nije promakao neko "problematičan".

Međutim, bilo je vreme da se patroliranje završi jer su ulice bile previše puste da bismo imali razloga da ostanemo na njima.

Zaputili smo se nazad ka stanici dok sam ja razmišljala u nadi da nikad više nijedna novogodišnja noć neće biti ovako beživotna. Nadam se da više nijedna noć u glavnom gradu neće biti ovako tužna i pusta. Ali želim da svaka sledeća bude na ovaj način mirna, jer tokom ovog dočeka na Starom gradu nije bilo prijavljenog nasilja, krađi, pucnjava... I tako treba da bude svaki dan, ne samo na ovoj opštini, već u svim delovima Beograda i Srbije.

Takođe, želim da se Beogradu vrate one njegove noći ispunjenje smehom, galamom, vikom, muzikom, da pobedi koronu, kriminal... Da mu se vrate one njegove noći, one njegove Nove godine...

(Telegraf.rs)