Hvala "krvopiji", ženi u belom, hvala za sve bronile: Iskrene poruke i pesme pacijenata broda Arene

Beogradska arena poslednjih meseci postala je hladna, gotovo zaboravljena zgrada. Na sporednom ulazu stoji upozorenje da ju je zaposela vojska. Ko bi rekao da unutra leži na stotine pacijenata, izgubljenih u enigmi bolesti kovid 19, odvojeni od sveta kao u velikoj kapsuli, upućeni samo jedni na druge i na bele mantile. Za njih, Arena je bila brod, a da će da stignu u luku, mogli su samo da se nadaju. Beli montažni zidovi i paravani improvizovane bolnice ukrašeni su raznim porukama bolesnika...

Imali su papir i hemijsku olovku, a kao i u svakoj bolnici, umesto selotejpa iskoristili su malo flastera. Poruke koje su ostavili bile su upućene, pre svega, požrtvovanim belim mantilima. U stvari, belim skafanderima iza kojih su jedva razaznavali lica njihovih izbavitelja.

Iza zidova ovog "broda" danonoćno su nad pacijentima bdile medicinske srstre, ali i "braća"; lekari, među kojima je i omiljena dr Mira; Tu je bila i jedna "krvopija" i misteriozna "žena u belom".

Dok su neki ostavljali poruke, drugi su pisali pesme. "Žena u belom" toliko je fascinirala jednu pacijentkinju da je celu pesmu posvetila upravo njoj.

"Brod Arena"

Zar i na brodu duhova, sablasno mračnom, "SARSOM 2" okovanom, plovidba može dobiti i drugi smisao?

Zar lik jedne žene, izronio iz tame potpalublja, može ozariti lica petsto "kovid 19" bolesnika?

Čarobna ženo! Otkud ti takva moć? Gde se skladišti tolika lepota i dobrota?

Kako je uopšte nosiš? I ko te je poslao na ovaj nesretni brod?

Šta ti je rečeno na polasku i kako si ti pristala da se ukrcaš na "Arenu"?

Da li zato što si bila svesna svoje misije ili si se morala osloboditi viška blaga koje nosiš, da bi kad stignemo u luku spasa, mogla nastaviti koračati lakše i brže ka novoj misiji spasenja, vođena rukom SVEVIŠNJEG?

"Bitka za život"

Hoće li se oporaviti, ili posustati. Hoće li jednoga dana po njih doći sanitet i odvesti ih na neko gore mesto? Na neku mašinu sa cevčicom za kiseonik? Ili će izaći zdravi, stati na svoje noge i okrenuti se ka "brodu" u kojem se još mnogi bore...

Strašne misli morile su pacijenta ili pacijentkinju koji je napisao pesmu "Bitka za život".

Otrov mi utrobu stade klati, razrogačiše se oči da spas nađu. Šta se zbiva teško je znati i ukrcah se na neku pomorsku lađu. Ne znam da li je Titanik ili Arena, da li čeka bezbrižna plovidba ili ledena stena.

Al' krenusmo polako peške, da usput izrešavamo sve zadatke teške.

I skupi se plejada belih kombinezona, sa nečitkim naznakama imena, i krenu potera, metež i bitka nečuvena.

Bitka za spas života, ne znamo ni kud smo krenuli, ni koja nam je kota.

Ali, znamo koji nam je cilj - osmeh na lice i tako do kraja horizonta.

I zato, hvala kombinezonima belim što naše oči slediše svetlost pravu. Do večnosti smo zahvalni svim bićem celim što zajedno izvojevasmo bitku slavnu.

Kad "krvopija" donese dobre vesti

Ko nije ležao u bolnici, ne zna kakav je osećaj kada u sobu ulazi sestra. Nekoga će po ko zna koji put da bocne... Tako je jedna prozvana "krvopijom", ali nekako, od milošte.

- Hvala puno "krvopiji", jer bez nje ne bismo znali da se bliži povratak kući - napisao je neko.

Bolnica je mesto gde i najmanja stvar, tako banalna u svesti zdrave osobe, kao što je "vožnja" do toaleta, može da iz čoveka izlije more zahvalnosti.

- Hvala svakom "bratu". Hvala na ohrabrenju. Na vožnji do WC i velikoj požrtvovanosti - stoji u jednoj poruci.

"Arena" je postala kovid bolnica po drugi put 19. oktobra 2020. godine.

Bolnički kreveti i paravani smešteni su u samom središtu arene, dok su tribine sablasno prazne. Postoji 40 soba sa po 9 ležaja, odnosno 360 mesta. Na trećoj etaži postoji još 150 postelja.

Zanimljivo je da postoji i VIP smeštaj, ali i sobe sa svega dve postelje, kao apartmanski smeštaj.

(Telegraf.rs)