Vredne slike i priča hrabrog pilota Blaže, koji je branio Beograd 6. aprila: Preživeo "Strašni sud"

Danas je 6. april 2022. godine i Beograđani su se jutros probudili u miru. Da je isti dan, samo 1941. godine, bombe bi već pola sata tukle prestonicu, i svima bi bilo jasno da je invazija na Jugoslaviju počela. Da je danas 1941, po odluci samog Hitlera, doživljavali bismo sav užas tajne operacije "Strašni sud". Da je danas 1941, počeo bi Drugi svetski rat.

Nekima je bomba tad oduzela pravo da se ikad više probude, drugi su besno i dalje rešetali bombama žive sa neba, a oni treći, najmalobrojniji - piloti, pokušavali su spasti što se spasti može. Sigurno uplašeni, gledali su smrti u oči, potpuno pomireni sa tim da neće preživeti.

Preporučujemo

Ali jesu, neki od naših pilota heroja preživeli su krvavi okršaj na nebu iznad Beograda. Preživeli su da bi pričali o njemu jer istoriju pišu pobednici, a junaci o njoj svedoče.

Danas je 6. april 2022. godine i Ana Strugar se probudila u Beogradu. Da je isti dan, samo 1941. godine, njen deda Blažo Strugar, već bi hitao avionom broj 5 ka Skadru, u sklopu tajne operacije, da spreči masakr nad Beogradom. Tačno deset dana kasnije, Blažo će sam zapaliti svoj avion, kako ne bi pao u ruke neprijatelju.

Danas je 6. april 2022. godine i Ani, dok gleda u nebo koje se budi, možda i više nego ikad nedostaje deda Blažo, koji je poživeo dovoljno dugo posle tog 6. aprila 1941. da joj pripoveda o jednom krvavom jutru u Beogradu. Onom koje ona, a ni njena ćerka, nada se, nikad neće doživeti.

Istorijski udžbenici nam govore brojeve: koliko aviona smo imali mi, koliko aviona su imali oni, koliko je bilo neprijatelja, koliko žrtava, u koliko sati, kog datuma. Koliko, koliko, koliko... Ali, udžbenici nam ne govore o lupanju srca pilota kad mu se kaže da uzleti avionom među neprijateljske bombardere, o podrazumevanom herojstvu iako drhti od straha, o nemoći kad vidi da avion kojim upravlja ima dve rupe koje ga vode u ponor.

O tome govore usta onih malobrojnih koji su preživeli, a posle njih govore njihovi potomci. Nažalost, Blažu nisam upoznala. Ali, njegovu unuku Anu jesam - onu koja se jutros probudila u Beogradu i, istovremeno s tugom i ponosom, pogledala ka nebu.

- Moj dragi deda Blažo Strugar učestvovao je u odbrani Beograda 6. aprila. Preživeo je taj dan boreći se za Beograd i doživeo duboku starost. Preminuo je 1997. godine, u 86. godini života - kaže Ana, ponosni potomak jednog hrabrog čoveka.

U noći između 5. i 6. aprila 1941.godine, pre nego što je osvanulo tmurno beogradsko jutro, Vojska Kraljevine Jugoslavije obaveštena je o mogućem bombardovanju Beograda i planiranom napadu nacističkih snaga na teritoriju zemlje. Pripreme za odbranu morale su da se obave brzo, a vremena za to gotovo da i nije bilo. Sedmom vazduhoplovnom bombarderskom puku, stacioniranom na aerodromu Preljina kod Čačka, naređeno je da se pripremi za bombardovanje aerodroma kod Skadra kako bi se onemogućilo dejstvo italijanskih vojnih aviona tokom odbrane Beograda i Kraljevine Jugoslavije.

- Pet bombardera tipa "savoja marketi" natovareno je sa 12 bombi od po 100 kilograma. Avionom broj 5 pilotirao je vazduhoplovni as Miladin Dendić, a sa njim je bio i letač Blažo Strugar zvani, moj deda. Prema njegovom kasnijem svedočenju, zbog tajnosti poduhvata, tek nakon poletanja radio-vezom je primio naredbu da 8 bombi ispusti na aerodrom Smirna, a da sa preostale 4 bombe krenu na mostove na Bojani kod Skadra. Zbog greške neobučenog vazduhoplovnog kapetana koji je bio sa njima u avionu, i koji je greškom zaglavio polugu za ispuštanje bombi, bombarder broj 5 nije uspeo da ispusti bombe u prvom naletu - priča mi Ana ono što je saznala od svog dede.

I dok su ostali avioni nakon izvršenog zadatka krenuli nazad ka Čačku, Bibo je nekako uspeo da odglavi hidraulična vrata bombardirluka i omogući dejstvo bombardera. Sa visine od 1.500 metara ispustili su bombe koje su pale na aerodrom Smirna i uništile nekoliko italijanskih letelica.

- Taman kad su mislili da je zadatak obavljen i krenuli nazad, pogodile su ih protivavionske italijanske granate. Bibin savoj je leteo sa oštećenim krilom. Kada su bili nad Skadarskim jezerom, u daljini su se pojavila tri italijanska lovca tipa fijat i krenuli u napad na usamljeni i oštećeni bombarder Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva. Pilot Dendić je krenuo u brišući let iznad vode jezera kako bi italijanskim lovcima otežao dejstvo, a Blažo Strugar je zauzeo mesto na gornjoj kupoli savoja pored mitraljeza - kaže Ana.

U tom trenutku, jedan italijanski lovac stuštio se prema našem bombarderu u nameri da napadne i pogodi sa boka.

- Bez panike, kao da je na poligonu za vežbanje, Blažo Strugar je veštim pokretom startovao mitraljez i nanišanio. Kad mu se italijanski lovac uvukao u krstić na nišanu, stisnuo je obarač i 87 metaka, od kojih je svaki treći bio zapaljiv, ispalio prema neprijatelju. Lovac je poskočio, motor je pobegao na jednu, a rep i krila na drugu stranu. Nakon pada jednog italijanskog lovca, i još jednog manevra pilota Dendića, druga dva aviona su odustala i naš bombarder je mogao da krene ka Čačku.

Neverovatno je, ali Bibin avion, sa dve velike rupe na desnom krulu uspeo je da doleti do matičnog aerodroma Preljina. Saznavši radio-vezom šta se dogodilo, drugovi na aerodromu dočekali su ih sa buketima cveća.

Desetak dana kasnije. Kraljevina Jugoslavija bila je okupirana, a pilot Blažo Strugar je sam morao da zapali svoj avion, kako ne bi pao u ruke neprijatelju.

- Dok sam slušala svog dedu koji je u posebnim prilikama potanko prepričavao ovaj nesvakidašnji događaj, svaki put iznova sam shvatala koliko je snage i hrabrosti bilo potrebno za jedan takav podvig. U njegovim očima i po njegovom glasu videla sam da se nije plašio, jer kod ratnika strah ne postoji. Znala sam da su svi oni, pa i moj deda, bili posebni ljudi i da su u bitku išli hrabrim srcem. Odlučni da brane svoju zemlju i svoje nebo. Ponosna sam na svog deda Blažu - kaže mi Ana.

A od njega, svog dragog deda Blaže, uvek je dobijala samo prave savete.

- Dete moje, kada god misliš da si pala, ti ustani i bori se, jer dok god si zdrava i živa, možeš sve. To sam shvatio kada sam gledao smrti u oči tada 6. aprila, a danas gledam tebe, dar života, i zato sa ponosom nastavi da nosiš prezime Strugar - rekao joj je jednom prilikom, a ona je to i učinila, zadržala prezime, u čast svog hrabrog deke.

Kao pripadnik NOV, Blažo Strugar je učestvovao u borbama na Sremskom frontu. Bio je instruktor brojnim pilotima posleratne Jugoslavije u Zagrebu i Jugoslovenskom Aerotransportu sve do 1970-ih godina.

"Strašni sud"

Šestog aprila, u 6.30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Hitler je lično, 27. marta, doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija. Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv "Strašni sud".

Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći ukupno 484 aviona, 6. i 7. aprila. Avioni su poleteli iz Beča, Graca i Arada. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk lociran na zemunskom aerodromu i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48.

U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota. U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi.

Nemački feldmaršal Evald fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio: "Vazdušni napad na Beograd bio je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete".

Operacijom bombardovanja Beograda komandovao je general Aleksandar Ler, koji je zbog ratnih zločina streljan u Beogradu 1947. godine. Njegova unuka Sibila Ler, koja je prešla u pravoslavlje i zamonašila se, rekla jesvojevremeno da svaki dan lije gorke suze zbog zločina nad Srbima.

Danas je 6. april 2022. godine.

(Telegraf.rs)