Vernici i poštovaoci Amfilohija palili sveće ispred Hrama Svetog Save: Održana je i služba
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Светлана
Од данас смо сви сирочад ☦️
Ana
Ovo je pesma Matije Bećkovića posvećena Amfilohiju. "Vječan spomen i Carstvo Nebesko! Onaj bistri dečak iz Donje Morače, što je prodavao zukve petrovače, da se domogne knjige i obuće, i u pustinju pobegne od kuće. I u vreme jagme za značke i prnje, svoje golo telo obuče u trnje i kupi čivija po najskupljoj ceni, da Hrista na krstu bar malo odmeni. Ali, čim se krsnim znakom znamenov’o, nema toga ko ga nije kamenov’o; i to kamenje posta mu imanje, svaki kamen njemu, jedan Hristu manje. I sad, one ruke, od zukava grube, gologlavi starci prilaze da ljube. I na okrst Hristove cele vasione, sem izvan neba crne zemlje one, nigde ne dođe da zvona ne zvone! Matija Bećković"
Cc
Koga briga za Mila i njegove Crnogorce