Gasi se šansa za decu koja ostaju sama, na beogradskim ulicama: Čim napune 16, ovde potraže svoj put

Ostao sam sam u 17. godini i morao nekako da se prehranim... Krenuo sam da prodajem polovne stvari da bih mogao da preživim. Sam sam se snalazio, izlazio na ulicu, prosio od svoje pete godine, emotivne su reči mladića Alberta (19), koji je do pre 4 godine bio korisnik Svratišta za decu, a danas, posle veoma teškog detinjstva, živi samostalno i može sebi da priušti pristojan život.

Albertova priča nalik je sudbinama i druge dece koja su, veoma mlada, morala da se bore za sebe. Dece koja žive u teškim uslovima, najčešće u takozvanim romskim, nehigijenskim naseljima, a koja utehu već više od decenije pronalaze u Svratištu gde dobijaju obrok više, kupanje, toplu odeću i snagu da nastave da se bore kroz život, na putu na kom su, uglavnom, prepušteni sebi samima.

Posle navršene 15. godine, ovoj deci nadu u bolje sutra u prethodne 3 godine počeo je da uliva i kafić "Šesnaestica", simbolično nazvan po broju godina sa kojima ovi mladi ljudi mogu (i počinju) da rade i kada više ne mogu da budu korisnici Svratišta za decu.

U kafe baru 16 zapošljavaju se ovi mladi ljudi koji najpre prođu obuku za konobare i tako steknu veštine koje će im omogućiti da pristojno žive u Beogradu.

Epidemija korona virusa poremetila je čitav svet, a kovid je zakucao i na "Šestaesticina" vrata. Zbog skraćenog radnog vremena i slabog prometa, javio se opravdani strah da bi šansa za desetine mladih ljudi koji se od malih nogu bore sa nemaštinom, mogla da se ugasi.

Zato su i bili prinuđeni da pokrenu kampanju koja će im pomoći da ovo mesto nastavi da živi, čime bi se sprečilo da se zaposleni (trenutno njih četvoro) ponovo nađu na ulicama. Kako za Telegraf.rs kaže menadžer kafića Dušan Jordović, epidemija je donela sa sobom veoma malo profita, u jednom momentu ga nije ni bilo, zbog čega su morali da se obrate za pomoć.

- Od marta do maja nismo uopšte radili, i jako je teško opstati u takvim uslovima. Kafe bar 16 nije pokrenut radi profita, već zbog obuke i pomoći deci iz Svratišta. Uspevali smo dosad nekako da plivamo u tome, ali s obzirom na to da se ne nazire kraj epidemiji, ne znamo da li ovaj naš program uopšte može da opstane - navodi Jordović.

Za 5 dana 600.000 dinara

Dodaje da je veoma prijatno iznenađen reakcijom čitave zajednice, s obzirom na to da je za 5 dana uplaćeno oko 600.000 dinara, što je, naglašava, minimum koji im je potreban da preguraju narednih 6 meseci.

- Zaista to nismo očekivali, da ostvarimo taj prvobitan cilj koji smo imali. Ta kampanja se vodi mesec dana. Bili smo skromni, nismo ni znali šta da očekujemo, tih 600.000 će nam pokriti ono osnovno, a dalje nam je cilj da sakupimo milion dinara, odnosno da se "pokrijemo" za narednih 10 meseci - kaže Jordović.

Objašnjava i da je čitav projekat pokrenut početkom 2018. godine od strane Centra za integraciju mladih. Ideja je bila da se pokrene društveno odgovorno preduzeće koje će mladima iz Svratišta za decu pomoći da steknu određene veštine.

- Tako se nametnula ideja o kafiću i konobarisanju. Za manje od 3 godine, obučili smo oko 40 korisnika Svratišta, koji se uglavnom zadrže ovde u proseku oko godinu dana. Ovde steknu veštine i iskustvo koje im znači za dalje zaposlenje - objašnjava nam Dušan i dodaje da je njih 15 pronašlo posao.

Kako ističe, ni to nije sve. Deca koja navrše 15 godina, njima mogu da se obrate i za psihosocijalnu pomoć, a tu su i časovi iz matematike, srpskog jezika i rada na računaru.

Plata i ušteda za budućnost

Među tim mladim ljudima je i devetnaestogodišnji Albert koji kao konobar radi u Kafe baru 16 već godinu dana.

- Bio sam dugi niz godina korisnik Svratišta. Ostao sam sam sa 17 godina, prodavao sam stare stvari na pijaci da bih se prehranio. Tada sam sreo jednu profesorku koja mi je predložila da odem na obuku za konobara. I evo, tačno godinu dana radim ovde. Na obuci mi nije bilo teško, brzo sam sve savladao. Imam i dodatni posao u jednom lokalu, tu pravim i sendviče, pomažem i oko kuhinje - priča Albert za Telegraf.rs.

Kako kaže, majka i otac su se davno rastali, a sa njima nema blizak kontakt. Život ga je naterao i da prosi, jer hrane, kaže, često nije bilo.

- Sam sam se snalazio, izlazio na ulicu, prosio od svoje pete godine. Policija nas je jurila, stariji klinci uzimali novac... Nekad se dešavalo: odemo kući, nema ništa za jelo, pa opet moramo da izlazimo na ulicu, da prosimo. Bilo je teško... posebno zimi. Tada su nam falili topla odeća i obuća, sva sreća te je postojalo Svratište, kao naša podrška u tim trenucima. Nedostaje mi Svratište, žalim što nisam u tim godinama, da ponovo mogu da odem tamo - iskren je ovaj mladić.

Iako se i dalje sam snalazi, sada je sve mnogo lakše.

- Imam redovnu platu, a zbog dodatnog posla, mogu da platim stan i struju, i da ostavim nešto sa strane, da imam za budućnost - poručuje mladi Albert.

Posao umesto srednje škole

Jasmina (25) još jedna je od zaposlenih u "Šesnaestici", gde radi već dve godine kao konobarica. Rano ju je, sa svega 16 godina, život naučio da se bori sama: da kao maloletna počne da radi, da se sama izdržava i sebi plaća smeštaj, a tada je, kako naglašava "trebalo da ide u srednju školu". Međutim, njen život je morao da krene nekim drugačijim, i težim putem.

U Jasmininom glasu sam, već posle prve izgovorene rečenice, mogla da osetim snagu koju je nosila u sebi. Iako i dalje veoma mlada, ova devojka je dosad radila raznovrsne poslove: na proizvodnji ratluka, u piceriji, butiku, pa čak i autoperionici, da bi je put konačno naveo na "Šesnaesticu", gde danas radi kao konobarica.

Na sadašnji život ne može i ne želi da se žali, a o svojoj prošlosti ne želi puno da govori. Njena priča je teška i slična onima za koje vam je ponekad teško i da poverujete da su stvarne. Prvi posao je imala sa svega 16 godina, jer je u to doba već morala da nauči da se bori za sopstvenu egzistenciju.

- Ovde radim već dve godine. Prva plata ovde mi je i te kako značila - da ne zavisim ni od koga, da samostalno živim, i da sebi mogu da obezbedim da platim stan i komunalije. Prezadovoljna sam, i poslom i kolegama i menadžerom... Na drugim mestima nije baš tako, na nekima mrze Rome i onda oni nailaze na velike probleme prilikom zapošljavanja - priča nam Jasmina koja već sada ima 9 godina radnog iskustva.

Ovim mladim ljudima "Šesnaestica" je jedina vera u bolje sutra. I zato, ukoliko vas put nanese u centar grada, svratite u Cetinjsku 15, na ukusnu kafu ili kapućino koje će vam sa puno posvećenosti pripremiti Jasmina ili neko od njenih kolega. Mi sigurno hoćemo, kako smo im i obećali.

Kafe bar 16 možete da podržite:

- doniranjem na stranici kampanje na Donacije.rs,

- uplatom donacije na žiro račun 205-127261-97, svhra uplate: Kampanja Podrži 16,

- putem PayPal: svratistebeograd@gmail.com,

- ubacivanjem novca u kutiju za donacije u Kafe baru 16,

- deljenjem kampanje sa prijateljima.

(Telegraf.rs)