Drama uoči 27. marta i posle njega: Veliki Krleža nije bio za puč, hteo je "revoluciju u literaturi"

Foto: Wikimedia/ German Federal Archives

Istorija kaže da je grupa antifašistički orijentisanih vazduhoplovnih oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije 27. marta 1941. godine izvršila vojni puč i smenila Vladu koja je 25. marta 1941. godine u Beču pristupila Trojnom paktu. Maloletni kralj Petar II Karađorđević proglašen je punoletnim, a u izgnanstvo je poslat njegov stric i namesnik knez Pavle. Istog dana u Beogradu ali i gradovima širom Kraljevine, poput Splita i Skoplja, izbile su spontane demonstracije podrške.

Preporučujemo

Manje je poznato da je nova vlada hitno zaustavila demonstracije kako javnim izlivima antinemačkog raspoloženja ne bi provocirala Hitlera. Prekidu iskazivanja narodne volje nisu se protivili ni komunisti jer je Moskva bila saveznik sa Berlinom. Pučistička vlada nije istupila iz Trojnog pakta zbog čijeg je potpisivanja organizovan prevrat, a Nemačku je pokušala da uveri da je "državni udar unutrašnje pitanje Jugoslavije koje neće imati uticaja na spoljnu politiku".

Hitler je svrgavanje Vlade i Namesništva doživeo kao šamar, naredio je hitan napad na Jugoslaviju, koji nije ni bio planiran, pa je naša zemlja u aprilskom ratu napadnuta, osvojena i podeljena. U krvavom četvorogodišnjem građanskom ratu u okupiranoj zemlji, prema zvaničnim podacima, imali smo 1,7 miliona žrtava. Zvanično tumačenje iz socijalističke Jugoslavije, po kome su "komunisti organizovali demonstracije marta 1941. godine", sprečavalo je istoričare da se bave ovim događajem na kritički način.

Razoreni Beograd - Foto: Wikimedia

- Zato sam u Istorijskom arhivu Beograda sa zanimanjem čitao svedočenja Veljka Koraća, šefa kabineta ministra policije u pučističkoj vladi Srđana Budisavljevića i novinara Slobodana Nešovića o puču - kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, u atorskom tekstu za "Politiku".

Srđan Budisavljević, predsednik Samostalne demokratske stranke, levičar, podneo je ostavku na mesto ministra socijalne politike i narodnog zdravlja zbog potpisivanja Trojnog pakta. U vladi generala Simovića postao je ministar unutrašnjih poslova.

Srđan Budisavljević - Foto: Wikimedia/digitalna.nb.rs

Veljko Korać, njegov šef kabineta, opisuje sastanak, uveče 27. marta, koji je ministar Budisavljević imao sa Borom Prodanovićem, predstavnikom komunistima. Preneta je poruka Ive Lole Ribara u ime KPJ da su "komunisti zabrinuti zbog nekontrolisanih demonstracija", kao i da smatraju da one mogu dovesti do "naglog pogoršanja odnosa sa Moskvom".

- Bilo je to vreme debelog prijateljstva između Moskve i Berlina. To je doba kada se Moskva upinjala da ničim ne provocira Hitlera. Zato ni 27. mart nije Staljinu godio, naravno u tom trenutku, iako su Sovjeti posle 22. juna uvideli da im je događaj u Beogradu bio od velike koristi. Tako se objašnjava zašto nije došlo do vojnog saveza između SSSR i Jugoslavije, kako je predlagala Simovićeva vlada, već samo do platonskog, tj. jalovog ugovora o prijateljstvu. Moskva nije želela da primi nikakvu obavezu prema Beogradu, da se ne bi zamerila Hitleru - piše Korać.

Demonstracije niko nije želeo jer su dogodili spontani napadi na radnje nemačkih kompanija i nemačku imovinu. Zato je novi upravnik grada Beograda žandarmerijski brigadni general Milutin D. Stefanović, 28. marta 1941. godine izdao naredbu o zabrani manifestacija i sakupljanja građana.

Komunisti su od Budisavljevića tražili da se iz zatvora oslobodi Moše Pijade, kao i da se puste njihovi drugovi, zatočeni u zagrebačkom zatvoru Kerestincu. Poslednji zahtev komunista govori o tome da nisu verovali u opstanak Jugoslavije u neizbežnom ratu sa Nemačkom.

Beograd posle bombardovanja - Foto: Wikipedia/Muzej istorije Jugoslavije

- Prodanović je tražio da se odmah počnu uništavati sva poverljiva dokumenta – kartoteke političke policije koja bi mogla poslužiti za progone velikog broja ljudi i eventualno pasti u ruke Hitlerovoj policiji, ukoliko dođe do rata i okupacije - kaže Korać.

- Kakve su bile dimenzije te kartoteke može da ilustruje podatak da je ona sagorevala u kazanima centralnog grejanja tadašnjeg Ministarstva punih sedam dana. Istovremeno, organizovano je i spaljivanje kartoteke političke policije Uprave grada Beograda u kojoj su posebno mesto zauzimali komunisti. Tako nijedna od ove dve kartoteke nije kasnije pala Gestapou i nemačkim obaveštajnim službama u ruke, pa su morali da izrađuju novu kartoteku na osnovu sačuvanih presuda Suda za zaštitu države i sećanja policijskih agenata - opisao je ovu akciju Veljko Korać.

Slobodan Nešović opisuje susret sa književnikom Gustavom Krklecom u kafani "Ginić", 28. marta 1941. godine. Krklec mu je rekao da Miroslav Krleža ne podržava puč.

- Bratac moj, i Krleža je čujem izjavio da su ovo mogli da naprave samo Srbi - luđaci. Vjerovatno je to. Fric, znadete, nije za ovakve drame bio nikada. On je za "literarne revolucije", ili, još bolje, za "revoluciju u literaturi".

Razoreni Beograd - Foto: Wikimedia/German Federal Archives

Četiri decenije kasnije, 1979. godine, Nešović je odlučio da objavi dnevnik pa je ovaj odlomak poslao Krleži. Krleža mu je poručio "da ne bi želeo da taj deo dnevnika objavi" kao i da ne zna o čemu je Krklec pričao.

Prema Nešoviću, dva dana pre puča, nemački poslanik fon Heren predlagao Simovića za predsednika Vlade koja bi trebalo da sprovede pakt. Razgovor se dogodio u kupeu vladinog voza koji se posle potpisivanja pakta vraćao za Beograd.

- Predrag Milojević mi je govorio o tom ponoćnom razgovoru. Sada moramo istrajati, biti čvrsti i odlučni da se sporazum sprovede do kraja, rekao je fon Heren. Mislim da bi na čelu vlade trebalo da stoji neka jaka ličnost, kao što je general Simović, komandant vazduhoplovstva.

Simović je u tom trenutku pripremao puč, a kada se dva dana kasnije ispunila fon Herenova želja da general preuzme vladu bili su na suprotnim stranama. Očigledno su Nemci i komunisti umeli da predvide buduće događaje. Ništa nisu znali građani Beograda. Oni su shvatili šta se događa, 6. aprila 1941. godine, kada su nemački bombarderi počeli zversko uništavanje našeg grada.

(Telegraf.rs)