2 samoubistva i 2 pokušaja u jednom danu: Utiče li korona na povećan obim posla u "Lazi Lazarević"?

Foto: Marko Jovanović, Shutterstock

U poslednjih nekoliko dana Urgentna služba Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević“  je imala značajno povećan broj pregleda, kaže vršilac direktorka ove ustanove doc dr Ivana Stašević Karličić. Ona međutim, ističe da to nije ništa neočekivano i neuobičajeno, jer posao na Klinici svakako fluktuira, a ovo inače jeste deo godine kada je povećavan obim posla.

Preporučujemo

To se moglo primetiti i po vestima iz crne hronike. Juče je, na primer, bio krvav dan u Beogradu -  ekipe Hitne pomoći zaticale su stravične prizore, među kojima dva samoubistva i dva pokušaja suicida.

Naime, u beogradskom naselju Cerak, u toku noći između ponedeljka i utorka se ubio muškarac, koji je sebi prerezao vene. Supruga ga je tek ujutru videla ukočenog. Pored njega su zatečena dva noža. Muškarac je potpuno isekao levu ruku. Hitna pomoć je, zbog pretrpljenog stresa, morala ponovo da dolazi na istu adresu zbog njegove supruge koja je imala povišen pritisak zbog pretrpljene traume.

Predveče je danas, u Gandijevoj ulici, upravnica zgrade ušla je u stan i zatekla muškarca starog 78 godina kako leži preko kade u lokvi krvi.

Ekipe Hitne pomoći imale su posla i u Sremčici, gde je u sebe pucao bivši policajac  koji je sa teškim povredama glave prebačen na Urgentni centar.

Tokom dana bilo je još jednog pokušaja samoubistva. Devojka stara 30 godina pokušala je sebi da oduzme život. Ona se ubola nožem u vrat, ali je, kako saznajemo, preživela.

Foto ilustracija: Pixabay

Uticaj vremena

Iako se u narodu često čuje da je, pored svega, vreme okidač za ovakve korake, naša sagovornica to demantuje. Ipak, kaže da postoji sezonsko pogoršanje osnovne bolesti.

- Nema kliničkih studija koje potvrđuju povezanost atmosferskih prilika i psihijatrijskih simptoma u najužem smislu te reči. Međutim, operišemo sa sezonskim javljanjima, odnosno, pograšanjima osnovne bolesti što je posebno karakteristično za poremećaje raspoloženja. U zvaničnoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti označena je sezonska depresija koja je povezana sa malim brojem sunčanih sati u sezoni, a poznato je i sezonsko fluktuiranje bipolarnog afektivnog poremećaja - kaže dr Stašević Karlićić.

Foto: Privatna arhiva

Na pitanje koliko im se na dnevnom nivou javljaju pacijenti za pomoć, ona podseća da ova Klinika kao i prethodnih gotovo 160 godina i dalje radi 24 časa dnevno, 365 dana godini za sve građane, ne samo za njihove pacijente:

- Tu smo za sve kojima je potrebna profesionalna pomoć iz domena mentalnog zdravlja. Osim službe Urgentne psihijatrije i Dispanzera, koji na dnevnom nivou prime i pregledaju preko 100 osoba, u radu su tri telefonske linije pokrenute u saradnji sa Ministarstvom zdravlja – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 011-7777000, Nacionalna linija za pružanje psihosocijalne pomoći tokom trajanja epidemije Covid 19, besplatnim pozivom na broj 0800-309-309 i linija Centra za mentalno zdravlje u zajednici. One na dnevnom nivou obave preko 200 intervencija.

Ima li potpuno zdravih ljudi koji, kako naš narod kaže, „pucaju“ i zašto

- Promene u osećanjima, doživljajima i ponašanju retko nastupaju naglo, ali mogu ostati dugo neprimetne za okolinu. Tzv. „pucanje“ u psihološkom smislu, posledica je više faktora. Najčešće, reč je o nekonstruktivnom rešavanju nagomilanih problema, odnosno neadekvatnih mehanizama prevladavanja stresa koje osoba koristi, doživljaj nedostatka podrške u okolini, neke osobine ličnosti koje osoba poseduje, prethodna iskustva koje je u životu imala i slično - kaže naša sagovornica.

Foto ilustracija: Shutterstock

Upitana koliko je korona uticala na ovakvo ponašanje pojedinaca, objašnjava da su krizne situacije sastavni deo života svakoga od nas, a da je tokom svake krizne situacije, kao što je i pandemija, normalno da osećamo tugu, zabrinutost, stres, zbunjenost, uplašenost ili ljutnju.

- Većina ljudi se već uspešno adaptirala na izmenjen način funkcionisanja i sve promene koje su nas zadesile, a osobe koje su u psihološkom smislu osetljivije strukture su u ovoj, kao i u svakoj drugoj životnoj kriznoj i stresnoj situaciji u povećanom riziku da razviju simptome nekog psihičkog poremećaja ili da prodube one smetnje koje već imaju. Važno je reći da postoji spremnost celokupnog zdravstvenog sistema za porast anksioznih, sa stresom povezanih i depresivnih tegoba, s obzirom na stresnu situaciju u kojoj smo bili i u kojoj se i sada nalazimo. Resorno ministarstvo je izradilo opsežnu strategiju zaštite mentalnog zdravlja u toku epidemije, koja je predvidela potrebne mere koje se već uveliko sprovode - rekla je ona.

Prema njenim rečima, pacijenti koji su prethodno lečeni u Klinici, kao i oni koji su lečeni u drugim psihijatrijskim ustanovama ili pak oni koji se prvi put javljaju za pomoć, a čiji broj se povećao poslednjih meseci žale se mahom na tegobe vezane sa strahom, anksioznošću, depresijom...

- Žele da dođu na kontrolni pregled, da prime svoj depo lek ili traže savete u vezi sa izmenama farmakoterapije koju već uzimaju. Takođe, beležimo povećan broj osoba koje pomoć u Klinici traže zbog prve psihotične epizode - navodi dr Stašević Karličić i dodaje na šta porodica i okolina treba da obrate pažnju:

- Svaka promena u ponašanju, koja remeti svakodnevno funkcionisanje osobe, odnosno, koja je onesposobljavajuća za normalan i uobičajen režim života i rada, je svakako znak da je profesionalna pomoć potrebna. Treba naglasiti i da je veoma značajna podrška porodice jer ona ima veliki psihoterapijski potencijal u smislu pružanja neophodne podrške u rešavanju svakodnevnih životnih problema, zadovoljavanju emocionalnih i drugih potreba.

(Telegraf.rs)