Kroz Beograd s gradonačelnikom o svim pitanjima koja muče građane - od gužvi do autobuske stanice

Da li se pokajao što je hiruršku salu zamenio govornicom u gradskoj skupštini? Da li će radovi na Savskom trgu biti završeni na vreme i kako protiv saobraćajnih gužvi u Beogradu? Hoćemo li u 2020. godini videti prve bagere na izgradnji linije metroa i da li je novac za neke projekte u gradu mogao da se preusmeri na lečenje dece, samo su neka od pitanja koja smo postavili doktoru Zoranu Radojičiću, gradonačelniku Beograda.

Ekipa Telegrafa provela je dan sa gradonačelnikom, prošetala kroz grad kako bi snimila kako teku radovi na pojedinim projektima. Tokom razgovora, naročito ispred Tiršove, građani su su prilazili kako bi se pozdravili s njim, a u jednom trenutku bili smo svedoci i krađe koja se desila na ulici nedaleko od nas, posle čega je i sam gradonačelnik prekinuo intervju i otišao da proveri da li je sve u redu.

• Da li ste se ijednog trenutka pokajali što ste hiruršku salu zamenili govornicom u gradskom parlamentu?

Ne bih to mogao tako da formulišem. Još operišem i trudim se da makar jedan dan nedeljno idem u salu. Ali, sa druge strane sigurno da se ne kajem, ovo je jedna izuzetno značajna funkcija. Mali broj ljudi dobije ovakvu šansu, da može nešto da uradi za svoj grad. Velika mi je čast i zadovoljstvo što uopšte imam mogućnost da u okviru svojih sposobnosti dam svoj maksimum i doprinesem da ovaj grad bude i bolji i lepši.

• Pojedini projekti su "probijali rokove", pa smo imali Trg i Ulicu 27. marta. Deo javnosti, a i stručnjaka, tvrdio je i tvrdi da je moglo drugačije da se uradi. Da li je moglo?

Kada pričamo o rokovima, moramo poći od toga da je Beograd u jednom intenzivnom infrastrukturnom razvoju i da se puno radi. Mi prosečno imamo po 250 kranova koji rade u Beogradu, 3.000 što manjih što većih gradilišta i to je jedan ogroman proces. Kada imate takvu situaciju, sigurno da ćete imati projekte koji bi mogli da se urade i brže i bolje, to je jedna neminovnost. S obzirom na ogroman broj gradilišta nisu svi najstručniji mogli u svakom trenutku da budu na svim mestima.

Trudio sam se da tamo gde su bili problemi, kao što je ulica 27. marta, budem aktivan i redovno kontrolišem i razgovaram sa izvođačima, sekretarijatom i nadzorom da se ti radovi završe što je moguće pre. Kada pričamo o Trgu republike, ove nedelje je završena restauracija spomenika knezu Mihailu i sada kada su svi radovi gotovi vidite kako lepo izgleda.

Meni je posebno zanimljivo to što u svako doba godine može da bude lep na drugačiji način: u toku zime imamo klizalište, u toku ovog proleća u planu je bilo postavljanje velikog cvetnog tepiha sa belgijskom ambasadom, ali nas je nažalost, korona sprečila u tome. U planu je i dodavanje žardinjera sa cvećem i zelenilom, koje će po potrebi moći da se pomeraju.

• Da li su pojedine linije morale biti skraćene odnosno ukinute?

Moramo da gledamo i u kontekstu proširenja pešačkih zona i proširenja parking mesta u Beogradu. Planira se da se na Studentskom trgu napravi velika podzemna garaža, u okviru toga se izmešta trolejbuska okretnica i na osnovu svega toga, ja sam od sektretarijata i stručnih lica tražio da se preispitaju nekoliko puta da li je to najbolje rešenje za Beograd, da se pomere neke autobuske i trolejbuske linije. I dobijao sam odgovor od stručnih lica da je to u ovom trenutku najbolji način i da je to rešenje za taj novi koncept i organizaciju centralnog dela grada.

• Kad smo kod saobraćaja, kakvi su planovi Grada što se tiče GSP-a i da li postoji neki plan za prigradske linije?

Prošle godine smo kupili 244 nova autobusa, za ovu godinu smo planirali novih 100 autobusa na gas, ali nas je korona usporila, mada verujem da ćemo realizovati deo tog plana do kraja ove ili početkom sledeće godine. Da bi javni prevoz bolje funkcionisao, sigurno da su važni i ostali segmenti kao što je recimo "Smart city" koncept kroz koji boljim funkcionisanjem 300 raskrsnica unapređujemo čitav saobraćaj. Veoma važan segment je i metro, obilaznica koja se intenzivno radi, svi oni bi doveli do toga da građani Beograda mogu brže i lakše da stignu sa jedne do druge tačke. Vodimo računa i o prigradskim linijama i proširili smo mrežu linija BG voza tako da i građani Mladenovca, Lazarevca i Barajeva mogu da ih koriste.

• Dokle smo stigli sa radovima na Savskom trgu? Da li će biti završeni u najavljenom roku?

Kao što vidite dobro napreduju, 8. maja je otvorena saobraćajnica iz Karađorđeve prema Nemanjinoj. Plan je da se do kraja septembra najveći broj radova završi. Vidite i postolje za spomenik Stefanu Nemanji je gotov, ali zbog epidemije je sam taj proces postavljanja usporen.

Biće oko 300 stabala koje će ozeleniti ovaj prostor. Sa Trgom republike i trgom Slavija ovaj prostor će činiti jedan trougao koji će biti vrlo interesantan i za turiste i za Beograđane. Sa promenadom i šetalištem koje planiramo da povežemo sa jedne strane sa Adom, a sa druge sa linijskim parkom, grad će potpuno sići na reke i sa ovim trgovima Beograd će biti potpuno novi grad.

• Kada možemo da očekujemo potpuno spremnu autobusku stanicu za putnike?

Kao što je i Savski trg deo projekta Beograda na vodi i premeštanje autobuske stanice je važan deo istog, ali najvažnije je da nova autobuska stanica bude savremena i funkcionalna za naše građane i turiste. Radovi u 42 bloku na novoj autobuskoj stanici, koji su vredni 20 miliona evra, intenzivno se rade i plan je da početkom godine profunkcioniše i da se tako oslobodi ovaj prostor.

• Često nezadovoljstvo građana izazivaju gužve u saobraćaju, koje su izazvane delom i zbog radova. Da li je mogao drugačiji plan da se pravi, kako bismo izbegli tzv. saobraćajne čepove na ulicama grada?

Kada je grad u ovakvom infrastrukturnom naletu, očekivano je da se u određenoj meri to odrazi i na saobraćaj. Možete da zamislite kako će Beograd izgledati kada se bude radio metro ili kada budemo krenuli u rekonstrukciju Ulice Kneza Miloša.

Mi smo i nju želeli da radimo, ali nismo želeli da parališemo grad i gledamo da nađemo neko optimalno vreme za ostale radove koje planiramo. Kad radite velike infrastrukturne projekte koji nisu rađeni poslednjih 20, 30, 50 godina morate da prođete kroz tu fazu, da bi Beograd bio lepši i onakav kakav želimo da bude.

• Da li postoji neki projekat koji potajno priželjkujete u Beogradu, ali trenutno finansije ne dozvoljavaju njegovu realizaciju?

Nema tajnih projekata, ali neke moje velike želje su da nam Sava i Dunav budu potpuno čiste reke, da potpuno rešimo pitanje deponija, otpada i reciklaže. Da nam kontejneri budu zatvoreni, a da građani vode računa gde će baciti flašu, a gde limenku. To su projekti na kojima se radi i u ovom trenutku intezivno, ali su i dugogodišnji projekti za koje je potrebno mnogo novca.

Onako kako ja to zamišljam, da to bude idealno i da Beograd bude najleši grad u Evropi i svetu verovatno deluje kao san koji je meni bio i Tiršova 2. Tako mi i ovaj san, da Beograd bude među najzdravijim, zelenijim i najlepšim gradovima deluje kao san za koji ću se boriti dokle god sam na ovom mestu ili sa bilo koje pozicije, jer mislim da je izuzetno važno.

• Pomenuli ste Tiršovu 2, kako tu teku radovi?

U ovom trenutku ta studija izvodljivosti je završena, imamo projekcije i slike kako ta nova zgrada treba da izgleda, prihvaćen je urbanistički projekat, očekujem da ćemo do sledeće godine otpočeti gradnju i  isto tako verujem da ćemo brzo sagraditi zgradu i  našoj deci obezbediti uslove za lečenje kakve zaslužuju.

• Deo Vaše predizborne kampanje bio je i metro. Da li je 2020. vreme za prvi ašov i bagere na izgradnji prve linije?

To je jedana od velikih želja svih Beograđana i mislim da je to realna opcija. Puno je predradnji koje je potrebno završiti, u ovom trenutku je aktuelna studija izvodljivosti, donacija od 8,3 miliona evra koju smo dobili od Francuske. Radi se plan detaljne regulacije makiškog polja, generalne regulacije šinskog sistema i verujem da ćemo sledeće godine krenuti sa regulacijom tog projekta. Meni je važno da se krene sa izgradnjom prve linije.

Da je svaka  prethodna vlast od devedesetih uradila po jednu za vreme svog mandata, sada bismo imali 5-6 linija. Nije ključno pitanje u kom pravcu će ići ta prva linija, važno je da se krene.

• Bliže se izbori, šta očekujete da će se 21. juna promeniti i šta bi najpre trebalo da se promeni u Srbiji?

Ja na celu našu političku scenu gledam na sledeći način: od osamdesetih godina pa na ovamo, naša politička scena sazreva. Kada pogledate na komunistička vremena, onda na Miloševićev period i posle toga 5. oktobar – period kada su bili dominantni Đinđić i Koštunica, sada ovaj period...mislim da smo u svakoj fazi zrelije političko društvo i verujem da ćemo kroz ove izbore postati još zreliji, politički, što je izuzetno značajno.

Verujem i da ćemo na taj način učiniti i Srbiju i Beograd boljom zemljom za život. Kroz to političko sazrevanje mislim da je vrlo važno da i opozicija sazri. Jer dobra opozicija, koja je konstruktivan kritičar datih situacija i problema, jeste vrlo značajna i na taj način zajedno i oni koji su na vlasti i opozicija čine jednu zemlju boljom.

• Deo opozicije se opredelio za bojkot, jer tvrde da ne postoje uslovi za fer izbore i da su institucije zarobljene. Da li je moguće imati fer izbore u Srbiji?

Bojkot kao način političke borbe nema nikakvog smisla, on samo govori o nestrpljenju i reakciji koja je preterano ambiciozna u datom trenutku, ali nikako o nekoj konstruktivnoj političkoj borbi. Tako da mislim da nema nijednog opravdanja da opozicija ne izađe na izbore i da ne pokuša da dobije što bolji rezultat.

• Tokom kampanje ste bili nestranački kandidat na stranačkoj listi. Neke vaše kolege takođe, pa su u međuvremenu promenile mišljenje. Kakav danas stav imate po pitanju pristupanja stranci?

Ja sam u politiku ušao kao neko ko bi mogao da da doprinos tako što prepoznaje potrebe običnog čoveka i trudim se da dam svoj doprinos. Pre tri godine, 2017. godine sam potpisao proglas "Za bolju Srbiju", sa brojnim javnim i uglednim ličnostima.

U njemu su pisali osnovni postulati politike Aleksandra Vučića i tada sam pomislio da mogu i ja da dam doprinos toj politici. I dalje se vodim tim principima i verujem da su i ostalim nestranačkim ličnostima sa liste ti principi najvažniji i da su i oni zadovoljni što se Srbija razvija na njima.

• Česte su zamerke da Vas nema dovoljno u javnosti, da je zamenik gradonačelnika "glasniji". Kako odgovarate na te kritike?

Smatram da su takvi komentari zlonamerni i žele da me isprovociraju. Stupio sam na dužnost gradonačelnika kao čovek koji nije bio u politici, bez političkog i marketinškog iskustva i mislim da je to sigurno jedan od razloga što nisam bio dovoljno glasan koliko su neki smatrali da bi trebalo da budem. Ali mislim da to nije toliko važno, koliko to da svi zajedno radimo u zajedničkom interesu Beograđana i da svako daje svoj doprinos razvoju Beograda.

•  Neke od projekata (poput fontana) pratile su i kritike da je novac mogao da se preusmeri na lečenje dece. Kako kao lekar gledate na to?

Uvek sam bio za to da je novac koji je opredeljen za lečenje dece u inostranstvu bolje usmeriti za bolje uslove za lečenje kod nas i na edukaciju naših sestara i lekara, da još bolje pružaju zdravstvenu negu našim malim pacijentima.

U javnosti je kod nas to često bila politizovana tema. Kao lekar, i neko ko je vodio dečiju kliniku nisam sreo nijedan slučaj da je postojala mogućnost za lečenje u inostranstvu, a da mi to dete nismo usmerili u tom pravcu. Retko, ali se dešavaju situacije da su to izuzetno teške bolesti koje nemaju perspektivu ni kod nas ni u inostranstvu i u tim situacijama roditelji ili javnost zahtevaju da se ti pacijenti šalju u inostranstvo.

Teško je ubiti nadu tim ljudima s obzirom da je mala, ali postoji. Mislim da to nije dobro koristiti u političke svrhe i da u tim situacijama mora realno sagledati sve. Surovo zdravstvo na zapadu nema emocija. Često tu gde nema nikakve perspektive naplaćuju veliki novac, a rezultat nažalost na kraju bude isti, a mi smo poslali pacijenta tamo na lečenje i dali lažnu nadu. Nama je lečenje dece sveto, Ministarstvo zdravlja je u prethodnom periodu opredelilo značajno veći novac za lečenje retkih bolesti, a mi ćemo i dalje usmeravati našu pažnju na to da uslovi lečenja u Srbiji budu bolji.

• Ne možemo da se ne dotaknemo teme korona virusa. Kako gledate ova 4 meseca koja su iza nas i kako se spremamo za drugi talas?

Činjenica je da je pojava korone bilo jedno veliko iznenađenje za sve nas, čak i za ljude iz struke puno stvari je bilo nejasno. Mi smo kao grad i Beograđani vrlo odgovorno zajedno nastupali i to je razlog što nismo imali toliko smrtnih slučajeva. Tih 250 ljudi koji su preminuli je velika tragedija i ne može da se opiše rečima niti meri na neku drugi način, ali s obzirom na tragedije koje su imale Italija, Španija i neke druge zemlje u svetu govori da smo mi svi zajedno nastupili i odgovorno.

U ovom trenutku činjenica je da je situacija bolja, što se tiče viruletnosti i samog virusa i same manifestacije bolesti ali i dalje moramo odgovorno da se ponašamo i pridržavmo mera o distanci, tamo gde je neophodno i striktnijih mera.

Dao sam zahtev Sekretarijatima i stručnim licima operativnog tima da definišu šta je to od opreme koja nam je potrebna za eventualno 1. septembar, 1. januar, mart...kao neke tri tačke kada bi mogao da se pojavi novi broj pacijenata sa težom kliničkom slikom i čekam taj odgovor i prema tim instrukcijama ćemo se kao grad ponašati, spremno dočekati nove talase.

• Da li više priželjkujete drugi mandat ili povratak u operacionu salu?

Kao što sam pominjao velike snove koje sanjam za Beograd, oni zahtevaju dug vremenski period da se ostvare i ja takođe s druge strane želim da ono što započnem i završim. Želim da bude neka celina ono što sam radio, da mogu da kažem "odavde dovde sam ja nešto završio".

To je u politici često teško i zato je hirurgija dobra. Tu imate jasan zadatak i uradite dobro ili loše, a rezultat se vidi vrlo brzo. Politika nije takva i ona zahteva posebnu psihičku snagu da čovek neki projekat dovede do kraja. Teško je reći da li priželjkujem jedno ili drugo, možda to nije ni važno, važno je da svoj posao radim dobro, a trudiću se da, koji god posao budem radio u budućnosti radim dobro.

• Koliko ste puta operisali od kada ste postali gradonačelnik?

Trudim se da operišem jednom nedeljno i da to bude u jutarnjim časovima da mogu da stignem na posao i da taj dan pozicija gradonačelnika ne trpi. U vreme korone nisam mogao svake nedelje, ali ove jesam. Od kada sam gradonačelnik trudim se da operišem svake nedelje ili svake druge.

• Kako izgleda Vaš slobodan dan, kad dođete na omiljeno mesto u gradu? Imate li mir ili Vam građani prilaze?

Prilaze, ali ne uvek. Ima dana kad me i ne primećuju i u krajnjoj liniji moj politički cilj jeste da vodim Beograd, a da ljudi i ne znaju ko ga vodi, ali da ide u dobrom pravcu.

Na slobodan dan pokušavam da uživam u trenutku i u malim stvarima, a to je najteže.

Slobodno vreme provodim na nekom lepom mestu, sa nekim ko mi je drag i popijem kafu. Šetam sa suprugom, sinovima i to su neke žustre konverzacije i razmena mišljenja. Nekada na Košutnjaku prošetam sa majkom, sa prijateljima.

(J.N.)