Ovako je čuveni gradonačelnik Branko Pešić planirao budući izgled Savskog amfiteatra

Savski trg pre početka radova, Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Problem "Savskog amfiteatra" zaokupljao je beogradske urbaniste i tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića kao jedna od najvažnijih tema još od sredine šezdesetih godina.

Preporučujemo

Kako piše fejsbuk stranica Kaldrma BGD, tada je promovisana akcija "silazak Beograda na reku" gde je ovaj veliki prostor u centru grada, premrežen železničkim kolosecima i pomoćnim objektima, bio prepoznat kao glavni budući pravac izlaska Beograda na Savu i njenu obalu.

Jedan od glavnih parametara za razmišljanje dao je urbanista Branislav Jovin, autor "Mostarske petlje" (1968).

Radeći u Zavodu za izgradnju Beograda, i ovenčan slavom koju je dobio sa prethodnim radom, Jovin je predložio nekoliko ključnih rešenja: Izgradnju velikih stambenih zgrada uz obalu, ukidanje Železničke stanice i formiranje velikog kružnog trga ispred nje, uklanjanje starog mosta sagrađenog tokom nacističke okupacije i njegovu zamenu modernijim, izgradnju još jednog mosta na potezu između "Gazele" i Brankove ulice, probijanje novih bulevara i ulica u Savskom amfiteatru.

Maketa i nacrt ovog futurističkog projekta predstavljeni su 1976. godine, ali se sa njihovom realizacijom nikada nije započelo u to vreme. Početkom 1989. godine, pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti SANU formiran je "Odbor za treći milenijum" koji je takođe želeo da se bavi urbanističkim sadržajem u "amfiteatru", i predlozi koje je taj odbor izneo u velikoj meri su se oslanjali na Jovinovu viziju iz 1976. godine.