Fotografije iz Beograda koje seju strah: Opuštene šetnjice baš kao u Italiji pre 20 dana, pre horora

Zašto da gledamo u telefone kao i inače.... Foto: Nikola Tomić

Svake večeri u 20 h čuje se jak aplauz u Srbiji, aplauz za naše lekare, medicinske sestre, čistačice i sve one nevidljive koji se bore za naše živote, svako u sferi svog posla. A onda kad svane jutro, umesto da ne otežavamo posao i život tim istim ljudima kojima tapšemo, mi se lepo uhvatimo pod ruku i pravac - park!

I kao da nije dovoljna opomena što je dan ranije preminuo jedan od nas, čovek koji je mogao još da živi, kao da nije dovoljno da gledamo snimke iz Evrope, pre svega Italije, u kojoj je pre 20 dana sve bilo tako lepo i opušteno, a koja se sada guši u zaraženim, gde su lekari na ivici...

... na ivici jer ako oni obole, nove zaražene neće imati ko da leči. A taj zaraženi može biti svako od nas ili neko koga baš volimo, ali hajmo u šetnju, hajde da dovedemo sebe u situaciju da biraju da li da nas spasu....

Čija je onda odgovornost ovakav bahat izlazak napolje?

Je li moguće da običnim danima obavezno sedimo u kući, čačkamo telefone, tablete, kompjutere, bindžujemo serije i ne pričamo ni sa kim, a danima kad treba da ostanemo u kući, nekim čudnim proviđenjem, dobijamo želju da se šetamo, uživamo s porodicom i pomažemo tim istim lekarima da i njih i nas što pre stigne italijanski scenario.

Kolektivne sahrane.

Brze smrti.

Mučenja.

Suze.

Strah.

Ovako je danas bilo u Beogradu, dobro pogledajte svaku sliku, ima onih i koji se grle i ljube kao da se korona virus prenosi samo krvlju:

Ako mislite da je to sve, ne brinite, tu su i penzioneri koji se zezaju ispred zgrade, a prilično su blizu jedni drugima:

Penzioneri se okupili u dvorištu u Beogradu, pustili muziku i piju piće: Niko nema ispod 70 godina

Dr Kon upozorava: U narednim danima možemo očekivati oko 30 zaraženih na dnevnom nivou

(Telegraf.rs / S.O.)