Marijana, kada čuješ aplauz u 8 mi mislimo na tebe: Ovako je jedna babica osvojila srca budućih mama

Lafčina. Tom rečju mi je doktorka iz zemunskog Doma zdravlja opisala babicu Marijanu kod koje sam se spremala da krenem na psihofizičku pripremu za porođaj. U glavi se vrzmalo hiljadu pitanja. Većina se svodila na strahove - strah od bola, strah od toga da li ću imati snage da izguram bebu, strah od dolaska živog bića koje će potpuno zavisiti od mene, a nisam sigurna ni da li ću umeti da ga držim kako treba...

A onda je došla epidemija korona virusa. Vežbice su prekinute, ali Marijana Radosavljev nas je, ja mislim - sve što treba naučila. I pružila nam mnogo više od toga, podršku kakva nam je najviše nedostajala. Sada, kada vežbica nema, ima porukica u Viber grupi. Čekamo, jedna po jedna, javljamo vesti jedna o drugoj i, naravno, Marijana na sve naše prepiske ima odgovor, šalu, podršku.

Jer, u trenutku kada se zatvaraju porodilišta, kada je nastao čitav haos zbog vanrednog stanja, podrška nam je najpotrebnija.

A ovako je sve krenulo...

Stala sam  pred vrata sale u kojoj će ta čuvena Marijana navodno da pomogne. Ušla sam smrtno ozbiljna, ali me je već s vrata zapljusnuo grohotan smeh trudnica koje su ležale na strunjačama.

Marijana je, prozivajući prisutne, pričala o porukama koje je tog jutra dobila od bivše trudnice sa vežbi, devojke koja se porodila i sad nije sigurna da li joj beba ima dobru probavu.

- I tako vam ja doručkujem, a na mobilni stižu fotografije bebine kake. Je l' u redu da bude zelena, pita me moja bivša trudnica, a ja žvaćem, gledam sliku i kažem "U redu je" - priča Marijana dok se trudnice zacenjuju od smeha.

Tek što sam došla tog jutra, a naučila sam prvu lekciju - da boja bebine stolice može da varira od žute do žuto-zelene i zelene i da nikome zbog toga ne moram da prekidam doručak.

Sa Marijanom vežbe uvek počinju baš tako - smehom. Ni ne primetimo kad smo već naučile toliko stvari i gde smo ostavile onu našu zabrinutost oko porođaja.

Jovana (24) ima stomak do zuba (u trenutku objavljivanja ovog teksta već se porodila), ali kod nje straha nema. Blago tebi što ćeš uskoro, kažem joj, a ona odgovara: "Što? Ja bih ovako mogla večno. Ni ne osećam da sam trudna."

Pa pobogu ženo, zar se ne plašiš?

- Bila sam uplašena dok nisam došla na vežbe. E, onda je Marijana sve to objasnila. Pre toga ništa nisam znala, valjda je odatle i kretala sva panika. Sad znam šta me čeka kad porođaj krene i spremna sam – odlučno kaže Jovana.

Kad istegnemo mišiće i uradimo čuvene vežbe disanja, Marijana nas preslišava kako da prepoznamo da je porođaj krenuo i šta da radimo u tom trenutku. Naučile smo kako vodenjak može da prsne, kakve nas kontrakcije očekuju i kada je trenutak da krenemo u bolnicu.

Marijana u šali voli da kaže da su njoj lično najomiljenije vežbe disanja, jer tad najmanje pričamo i zapitkujemo.

Naučila nas je da držimo vazduh 60 sekundi, jer toliko traje kontrakcija, i da ga potom lagano ispuštamo. Kroz to ispuštanje, mi ćemo se napinjati da izguramo bebu. Disanje je zapravo naša snaga, a ne mišići.

- Ali, Marijana, ja mogu da izdržim samo do 30 sekundi - požalila se Bobana na jednoj vežbi, pa se ispostavilo da se brzo zamara i da po Marijaninom savetu treba da proveri srce.

Bobana je trudnica štreber, o svemu vodi računa i ništa ne prepušta slučaju. Obišla je silne radionice i predavanja, ali Marijani ipak najviše veruje.

- Sad ne smem da vežbam. Mališa je pupčanikom uvijen preko vrata, ali biće sve u redu, idem na carski rez - ispričala je Bobana na poslednjim vežbama na kojim je bila.

Nije ih propuštala do poslednjeg časa, čak i kad više nije bilo potrebe da dolazi.

Valjda nakon stalnih gužvi u bolnicama i domovima zdravlja, redova, čekanja, smrknutih lica, Marijana dođe kao pravo osveženje za trudne žene, željne pažnje i ohrabrenja. Zato ne čudi da i žene poput Dragane, koje su se već porađale i znaju kako to izgleda, dolaze na ove vežbe.

- Kad krene sam čin porođaja, nema puno prostora za razgovor sa babicom. Ona ti kaže "diši", a to "diši", što znači duboko udahni i guraj, odmah shvati samo žena koja je prošla ovakve vežbe. Ako nisi uzela dovoljno vazduha, nećeš moći ni da guraš - objašnjava Gaga, dodajući da su vežbe kod Marijane za nju pre svega opuštanje, druženje i njenih pet minuta da se posveti sebi.

Marijana nas često imitira kad nepravilno dišemo, pa se prvo zacenimo od smeha, a onda zapamtimo i kako treba.

- Deso, šta si se zacrvenela tako, pući će ti obrazi! Ne diši u glavu, širi pluća! Je li, da vas snimim sad, koliko bih pratilaca imala na mrežama - šali se naša Marijana dok mi od smeha jedva dolazimo do vazduha.

Desanka je sitnije građe, pa ima isti strah kao ja - da li će imati snage da izgura bebu. Ali Marijana nas je naučila i kako se uzimaju karlične mere da bi se procenilo da li će beba moći da izađe prirodnim putem i koja je uloga karlice u prirodnom porođaju. Često joj ista pitanja postavimo i po deset puta, pa nas pita je l smo sedele na ušima kad je to pričala, ali je nikada ne mrzi da nam i deseti put odgovori i objasni.

Što bi rekla Jelena, na vežbama nazvana "Čupka", Marijana nas prvo opusti pa onda nauči.

- Pre svega nas opusti da ne bismo previše razmišljale, jer previše razmišljanja može dovesti do paranoje. Ovako smo opuštene i srećne, a ništa ne propuštamo od informacija – dodaje Čupka, najnasmejanija trudnica na vežbama.

- Ma, ta dolazi otkad je zatrudnela, na kraju ću morati da je usvojim - u šali često kaže Marijana.

Napravile smo i grupu "Marijanine trudnice" na kojoj se dogovaramo oko vežbi i javljamo srećne vesti.

- Čim se neka od trudnica porodi, ona to javi na grupi i sve se radujemo. Marijana je kao enciklopedija, dobijemo puno dragocenih saveta od nje - dodaje Desa.

Ovaj tekst napisan je "protiv" Marijanine volje, tačnije uz one odobravajuće uzdahe "Ahhhh, ma nisam ja toliko bre bitna", ali su je njene trudnice ipak ubedile da jeste.

Kao po pravilu, najveći profesionalci u svom poslu uvek su najskromniji. Marijana ima 25 godina staža, od čega 10 godina rada na klinici. Na pitanje da li su joj pripreme za trudnice naporne, odgovara kao iz topa:

- Nimalo! Meni je ovo zadovoljstvo, ja sam jedna od retkih osoba koja obožava svoj posao. Vežbe su važne jer pomažu trudnicama da u bolnici sarađuju sa osobljem i lakše se porode. Na vežbama nauče disanje, jačaju trbušne mišiće da mogu lakše da izbace bebu, uče šta ih očekuje i da, na kraju, nemaju razloga da se plaše jer je porođaj jedan prirodni čin - priča legendarna babica Marijana.

Kod nje, kaže, uvek ide red smeha, pa red vežbi.

- Morate prvo da opustite pacijenta da biste mu pomogli. Kad tek dođu, trudnice imaju taj preplašeni izraz lica, a već posle drugog, trećeg časa shvate šta je porođaj i opuste se - ističe Marijana.

I sad shvatam onaj nadimak "lafčina" kojim je Marijanu opisao moj ginekolog. Ne želimo da slušamo kako smo razmažene ako priznamo da se bojimo porođaja. Dosta nam je priča o porođajima naših baka u njivama i o tome kako se mi danas samo prenemažemo. Ipak mi donosimo novi život na ovaj svet i imamo pravo na razumevanje i podršku.

Zato ti, Marijana, hvala što si svetla tačka našeg zdravstva i što se tvojih saveta trudnice sete i u najtežim trenucima porođaja. Nadajmo se samo da će tvoj primer slediti i drugi u zdravstvu, jer su, kako se čini, mnogi zaboravili da je iznad svega najvažnije prvo biti čovek.

I da, kada čuješ onaj aplauz u osam sati uveče, znaj da, dok tapšemo, najviše mislimo baš o tebi. Jer, uz sve poštovanje prema zdravstvenim radnicima koji se bore protiv korona virusa, ti si karika u lancu kojom srpsko zdravstvo može da se ponosi do neba. I u vreme epidemije takvi su nam posebno potrebni.

 

(Miljana Leskovac)