Odgovor vozača nakon što je žena udarila u tramvaj: Ne zamerite nam zbog pogrdnih reči, to je stres

Dužina KAF tramvaja je čak 33 metra, ima 6 vrata, a putnici naviru sa svih strana - trče odnapred, odpozadi, pretrčavaju ulicu... Dupli tramvaj takođe je toliko dugačak, a on ima čak 8 vrata, bez dugmića i osetljivosti na dodir. Incident koji se juče dogodio, kada je žena u Ulici Jurija Gagarina pala i udarila u tramvaj, a potom u beton, samo pokazuje koliko je saobraćaj opasan, čak i kada vozila stoje i koliku odgovornost nosi čovek koji sedi za upravljačnicom.

Jedan kolega vozača kojem se neprijatna scena dogodila, najverovatnije bez ikakve krivice, jer je žena svojom nepažnjom pala, opisao je kako izgeda svaki minut proveden u vozačkoj kabini. Obratio se nama, putnicima, novinarima, ljudima koji prate vozila - da oprostimo ako nekad čujemo od vozača i pogrdnu reč. Znate ono, kad pričaju sami za sebe: "Hajde ženo, hoćeš li da uđeš ili nećeš", "Gledaj onog sa štapom, preko šina, na crveno"; "Ti sa slušalicama, tupane"...

Preporučujemo

- Sinoć sam objašnjavao supruzi, a sada želim i vama da kažem. Juče je kolega imao saobraćajnu nezgodu. Starija gospođa je pretrčavala Bulevar Jurija Gagarina sa autobuskog stajališta ka tramvajskom. Na 1,5 metara od tramvaja se saplela, poletela i glavom udarila u tramvaj. Bila je hitna pomoć, ustanovili su povrede glave, zuba i odvezli je, nadam se da će sve s njom biti u redu - napisao je kolega u uvodu svog posta u grupi Vozači tramvaja.

A onda se osvrnuo i na muke svog kolege.

- A šta je sa povredama koje je kolega doživeo? Zamislite da zatvarate vrata, krećete (ni pola metra), čujete udarac, stajete i u retrovizoru vidite osobu koja lezi tik uz tramvaj. Šta vam u tom trenutku prolazi kroz glavu? Kolika je količina stresa koju doživite - dodao je.

Poenta priče je u reakciji na taj stres, izduvnom ventilu, jer - vozač mora da ima debele živce, ali nekad i oni popuste.

- Elem, moja rasprava sa suprugom se vodila oko toga što sam staricu nazvao pogrdnim imenom, a moja supruga daje neka racionalna objašnjenja tipa: "Pa i ona je nečija baka, majka, žena, nedeljni red vožnje, žurila je negde", i slično... Znam ja da je ružno nazivati je onako kako ih mi nazivamo, ali to je naš način borbe protiv stresa, da toj osobi u našoj konverzaciji oduzmemo što više ljudskih osobina, da bismo se sa tom nezgodom lakše izborili psihički, da bismo umanjili stres nastao tom nezgodom.

Tako da, ako nekad negde čujete ili vidite da tako mi vozači komentarišemo i dajemo te pogrdne nazive ljudima, to nije zato što mi stvarno tako mislimo, već je to neki podsvesni mehanizam sa kojim se borimo da umanjimo stres koji nastane prilikom nezgoda, za koje mi nismo krivi. Probajte da nas razumete, i shvatite, jer sa stresom se teško boriti, to nije rana koja se previje i zaraste, već je rana koje nosiš kroz ceo svoj život - napisao je kolega.

(Telegraf.rs)