Oni su rešili da golim rukama ožive mrtvo jezero, nekadašnju oazu u Beogradu: Ovo je tek početak
Vikendom se okupi i vše desetina građana koji čiste
Divlja gradnja, fekalije, smeće i šut - tako je "ubijena" čuvena Rakina bara u Sremčici. Bajkovito prirodno jezero živi još samo u sećanjima starijih. I ovo bi bila jedna tipična priča o ljudskom nemaru i nemilosrdnom uništavanju prirode, da drugari iz kraja nisu sela za sto i rekli - "Vratićemo jezero".
Nije lako. Izvori su zatrpani, dno je prepuno smeća, sve je odavno zaraslo i jezero se više ni ne nazire. Ono što je godinama uništavano, delovalo je zauvek izgubljeno. Ali, građani su se naoružali strpljenjem i zasukali rukave. Otpočeli su radne akcije, pa ih se vikendom okupi i po nekoliko desetina. Sopstvenim mišićima i alatom oni malo po malo ispravljaju nepravdu prema prirodi, a "probudili" su i nadležne službe, čija pomoć će tek biti potrebna.
- Aleksandar Sandić, Slaviša Vidaković i ja, koji živimo u ovom kraju, pokrenuli smo inicijativu, a onda su nam se priključili i drugi. Dobili smo saglasnost opštine, a cela priča ima veliki značaj za identitet zajednice, Rakina bara nas je povezala. To je, inače, jedino prirodno jezero u gradu i jedno od pet u Srbiji - priča Milan Tomašević iz Sremčice.
Rad na čišćenju jezera, koji traje oko četiri meseca, privukao je pažnju ekološkog udruženja "Eko Pančevački rit - Palilula", pa je sa građanima Sremčice formiran ogranak istog udruženja i u ovom naselju.
- Okupi se i po 30 do 40 ljudi. Očistili smo obalu, izvor i potok, sad čistimo basen. U sredini jezera ima malo vode, ali problem je rogoz. Zapravo, on je i pomogao da se jezero ne osuši u potpnosti, ali to je estetski problem... Ima nekoliko manjih izvora koji su bili zapušeni muljem i šutom, mi smo ih očistili i prokanalisali. Posle intervencije, dobili smo oko 50 litara vode u minuti, a blo je svega 14. Ovo je od suštinske važnosti za život u jezeru Rakina bara i uz malo jaču kišu bara bi mogla da se formira - priča Milan.
Savet stručnjaka je da taj rogoz za sada ne uklanjaju i da ne krenu mehanički da čiste dno, jer bi to moglo da dovede do pojave vrtača i oticanja vode. Trske nekada nije bilo, a čini se da će, bar za sada, ona morati da ostane.
- U našem jezeru trska je obavila izuzetan posao čišćenja podloge i asimilacije mulja koji je bio dugogodišnji problem u revitalizaciji Rakine bare. Trenutno od mulja kao produkt imamo mirišljavi humus (koji se ne oseća na stajnjak). Ispod tog humusa nalazi se pesak, kao autohtona podloga jezera. Čišćenje bi najlakše bilo obavljeno mehanizacijom, kao što bi rogoz najbolje bilo odneti daleko van parcele. Međutim, mašina nema, niti možemo očekivati da će biomasa nestati. Već smo probali sa košenjem. Ono ide relativno lako, ali nije učinkovito - navode organizatori akcija u postovima na fejsbuku.
Kontaktirali su i Beogradvode, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, a sledeći korak je obraćanje Zavodu za zaštitu prirode Srbije, pa očekuju da će im u narednom periodu pomoći i nadležne službe. Čišćenju pomaće i "Gradska čistoća", koja odnosi nagomilano smeće, a kamioni se pune otpadom.
Nije čovek jedini "ubica" jezera
I dok se uticaj urbanizacije direktno ogleda kroz smeće i šut, on nije jedini krivac za nestanak jezera. Voda otiče i u ponor koji je oduvek postojao na obodu bare.
- Kraškim procesom, jezero je na taj način prirodno oticalo, što se nije videlo, dok nije presušilo. Takvi ponori su poznat fenomen, a u ovaj je skrenuo i sam potok. Smatra se da je delom zbog toga jezero i ostalo bez vode. Povrh svega, meštani tvrde da Rakina bara otiče u neki sistem pećina. Da li je to tačno, ne možemo da potvrdimo, ali se nadamo stručnoj pomoći uz koju bismo došli do adekvatnog objašnjenja - napisali su u jednom od postova na fejsbuku.
A ovako je bilo nekad
Ovako je meštanin Tomislav Zarić, jedan od sagovornika Telegrafa s kojim smo razgovarali na jesen 2018. godine, kada smo obišli Rakinu baru. Tada nije bilo nade da će stvari da se promene.
- Tu su se kupala deca, tu je bilo čisto, pravo jezero. Tu je bilo šarana, babuške, lepota! Deca odu pa pecaju ribe, zanimaju se, to je bila divota. Otkad je počelo da se širi naselje, onda su bacali sve redom, zapustilo se, a ima živa voda ovde, potok koji ide u jezero. U svakoj mapi grada Beograda obeležena je i ta, takozvana Rakina bara - prisećao se Zarić.
Srbin Pajić ispričao nam je i legendu o imenu jezera.
- Ime je dobila po Raki koji se sa konjem udavio u njoj, jer je bila velika dubina. Bila je mnogo lepa i čista voda, isključivo su bile ribe i rakovi - govorio je Srbin.
(Mateja Beljan)
Video: Vučić: Vozom Beograd - Budimpešta od marta 2026. godine za 2 45 minuta
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Milan
Volonteri i ekološka udruženja mogu do jedne određene granice da se bave problematikom revitalizacije ovog korita jezera, dalje od čišćenja kabastog smeća ne smeju i nisu stručni da rade. To se vidi iz izjave da hoće da čiste prirodnu peščanu podlogu i samoniklu vegetaciju.
Podelite komentar
Gile
Ej stvarno lep tekst. Hvala Telegrafu. Konačno nešto lepo, svaka čast svim ovim ljudima koji se uključili u toj avanturi. Nastavite i budite uporni, biće lepo i deci i vama. Pozdrav
Podelite komentar
zoricq
Ministar za 3kolpgiju bi mogo malo da proseta a ne da sedi u fotelji Svaka cast volonteri
Podelite komentar