Javno slušanje o kvalitetu vazduha u Srbiji: Beograd prelazi na kupovinu ekoloških vozila

U Domu Narodne skupštine Republike Srbije danas je održano javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine, čija se tema odnosi na kvalitet vazduha u Srbiji.

Ovo slušanje je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine, Andrea Oricio, šef Misije OEBS u Srbiji, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine i Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Preporučujemo

A, govorili su i Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine, Uroš Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Dragan Đurica, Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine i prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.

Posle izlaganja govornika, usledila je diskusija na ovu temu.

Beograd prelazi na kupovinu ekoloških vozila

Grad Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja ima konkretan plan za smanjenje zagađenja, a koji će sprovesti u narednih pet godina, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je naveo da je za glavni grad velika čast da može da predstavi predložene mere za rešavanje ovog problema.

Osvrćući se na medijske natpise iz 1969. godine sa naslovima "Opasnost vreba iz vazduha" i "Na ulicu sa gas maskom", Vesić je dodao da ovaj problem nije nastao juče.

- Veoma je važno što smo počeli da se bavimo problemom koji u našoj zemlji postoji decenijama. Grad Beograd je predložio 43 konkretne mere u sastavu šest oblasti, a ukupna vrednost projekata u ovim merama jeste oko šest i po milijardi evra. Beograd, zajedno sa Republikom, ima dovoljno novca da sprovede ove mere - rekao je Vesić.

Vesić je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja - Goran Vesić - Foto: Beoinfo

On je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja.

- U Beogradu imamo 720 hiljada registrovanih vozila, od čega je nešto manje od 540 hiljada automobila, što je oko 80 hiljada više nego pre šest godina. To je problem. Beograd je jedini grad u Evropi čiji je osnovni podsistem javnog saobraćaja autobus jer gradovi slične veličine imaju metro ili gradsku železnicu. Zato nam je prioritet izgradnja metroa, koja bi trebala da započne krajem ove godine i čija će vrednost biti oko 3,8 milijardi evra. Po završetku ovog projekta, oko trideset odsto uličnog saobraćaja biće spušteno pod zemlju. U poslednjih šest godina izgradili smo oko 180 kilometara pruge za BG voz, a plan je da se nastavi povezivanje Surčina, Obrenovca, Karaburme i Makiša - najavio je Vesić i dodao da kada bude završen remont dela pruge koji je u toku, vozovi će ići na 15 minuta u vršnom času, a na 30 minuta van njega.

Tada će, dodao je Vesić, sve prigradske opštine Beograda, izuzev Grocke, sa centrom grada biti povezane gradskom železnicom.

- To će značiti manje autobusa i manje automobila - istakao je Vesić.

Ove godine raspisaće se i prvi tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz, u čemu grad vidi velik potencijal za povezivanje Grocke, Obrenovca i Zemuna. Vesić je najavio da će Beograd ove godine kupiti 200 autobusa na prirodni gas, a u naredne četiri godine kupovaće svake godine po 80 autobusa, tako da će ih u narednih pet godina biti 520.

- Danas je na ulice Beograda izašlo 657 autobusa, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan autobus koji nije na prirodni gas, elektroautobus ili hibridni autobus. To rade i drugi gradovi, pa je tako Madrid od 2016. do 2020. godine uložio 390 miliona u kupovinu 697 autobusa na gas, a u naredne dve godine uložiće još i nameravaju da za dve godine budu prvi grad u Evropi bez dizel autobusa. Pariz ima plan da do 2025. godine zameni 4.700 dizel vozila, a to rade i drugi gradovi. Osim toga, u svakoj novoj javnoj garaži uvodimo elektropunjače za automobile, a ove godine ćemo postaviti 17 novih punjača na gradskim ulicama. Obezbedićemo besplatno parkiranje za elektovozila u našim garažama i na taj način to stimulisati - rekao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže - Foto: Beoinfo

On je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže.

- Nameravamo da tokom ove godine smanjimo doprinose za građevinsko zemljište za one koji grade zgrade sa energetskim pasošem. Oni koji budu pravili "zelene krovove" dobiće subvencije kroz plaćanje poreza na imovinu. Kada je reč o pošumljavanju, naš plan je da zasadimo milion stabala u narednih pet godina. U ovom trenutku imamo 190 hektara za sadnju, na kojima možemo da zasadimo 450.000 stabala, bez drvoreda i parkova, što znači da ćemo morati da u narednom periodu obezbedimo nove prostore za sadnju. Radićemo i "zelene zidove" koje smo započeli još prošle godine, a biće ih 50 kilometara. Danas sam "Putevima Srbije"” uputio molbu da postavimo zidove od mahovine na kompletnu zvučnu izolaciju koja je podignuta na auto-putu kroz Beograd. Za nas su takođe važni monitoring i izveštavanje, nabavićemo 25 novih mernih stanica, a osim toga, u okviru projekta "Pametan grad", na 254 lokacije ćemo postaviti merače vazduha, biće urađena aplikacija putem koje će građani moći da saznaju kakvo je zagađenje u njihovom delu grada. Nastavićemo takođe da radimo pešačke zone i širimo biciklistički saobraćaj - rekao je Vesić.

On je istakao da ako želimo da živimo zdravo, moramo da menjamo svoje navike.

- Uradili smo 28.000 kvadratnih metara pešačkih zona i danas je zona na Obilićevom i Toličinom vencu jedna od najčistijih u gradu, jer tamo više nema automobila. Moramo kao građani da odlučimo šta želimo i mislim da je u našem društvu konačno sazrela svest da želimo čist grad i čistu životnu sredinu. U isto vreme, to podrazumeva i određena odricanja. To podrazumeva da se ne osporavaju odluke koje idu u tom pravcu već da svi, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, moraju imati jedan cilj: čist vazduh i čistu životnu sredinu - istakao je Vesić.

Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da građani Srbije i celog sveta postaju veoma svesni i zabrinuti za životnu okolinu i njenu zaštitu.

- Čista životna sredina preduslov je za zdravu i prosperitetnu zajednicu. Važno je da Srbija primenjuje propise iz oblasti životne sredine, a današnji dijalog je jedinstvena prilika da podignemo svest o važnosti ove misije i u institucijama i kod običnih ljudi - naveo je on.

Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, te predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

Antić: Zaštita životne sredine prioritetno pitanje

Za energetski sektor zaštita životne sredine je pitanje od najvećeg prioriteta, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodao da su u toku projekti vredni 485 miliona evra koji imaju za cilj da doprinesu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.

Ministar je dodao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine.

- Za energetski sektor zaštita životne sredine nije 13. rupa na svirali, već pitanje od najvećeg prioriteta - rekao je Antić na Javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji koje se održava u Skupštini Srbije .

Antić je rekao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine - Foto: TANJUG / RADE PRELIC

Istakao je da je energetski sektor, naročito EPS najviše pažnje i investicija usmerio na zaštitu životne sredine.

Kako kaže, EPS je u prethodnom periodu uložio 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, prevashodno zamene filtera u termoelektranama kako bi se smanjile emisije zagađujućih čestica.

Takođe, dosta se radi i na na odsumporavanju dimnih gasova, dodao je Antić.

On je naveo primer da je u Obrenovcu posle zamene elektrofiltera registrovane osam puta manje emisije praškastih materija nego ranije.

Takođe PM cestica je 2018. godine bilo dva i po puta manje nego 2011.

Antić je kazao i da su emisije azotnog oksida 2018. godine bile ispod dozvoljnog nivoa.

Istakao je da je emisija sumpordioksida problem koji se rešava i dodao da je plan da se taj problem reši do 2023.godine.

Antić je kazao takođe da su toplane uradile dosta sa smanje negativan uticaj na zaštitu životne sredine i da je povećan udeo korišhcneja gasa, odnosno mazuta u odnosu na raniji period.

Naveo je da su projekti koji se rade u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredini vredni 485 miliona evra.

- Radimo ozbiljno na gasifikaciji čime će se dodatno smanjiti uticaj na zagađenje, a nastavljamo sa merama energetske efikasnosti. Nažalost imali smo periode kada je kvalitet vadzuha bio lošiji nego sada I kada se nije činilo dovoljno da se stanje unapredi - rekao je Antić.

Trivan: Životna sredina nema mesto u društvu koje bi trebalo da ima

Na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je važno da se vodi računa o crnim tačkama odnosno gradovima u kojima je najveće zagađenje i dodao da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača, a potom I individulana ložista.

- Životna sredina nema mesto u društvu koje bi trebalo da ima, i ona ako nije bila važna ranije, sada postaje važna - rekao je Trivan i dodao da je važan sistem monitoringa i dodao da je za proširenje mreže monitoringa ove gdiine planirano 25 miliona dinara.

On je naveo da gradovi u kojima je zagađenje najveće imaju obaveze izrade planova o kvaliteta vazduha.

Trivan je kazao i da nema sumnje da industrija ima veliki uticaj na kvalitet životne sredine, a kao važne mere naveo je pošumljavanje, subvencije za kupovinu hibridnih i električnih automobila, priključenje na daljinski sistem grejanja…

Trivan je naveo da gradovi u kojima je zagađenje najveće imaju obaveze izrade planova o kvaliteta vazduha - Goran Trivan - Foto: TANJUG / RADE PRELIC

Važno je i da urbanistički planovi ubuduće imaju uvid i u ekološke standarde, dodao je Trivan.

Gojković: Važna stalna briga, nije bilo dovoljno informacija

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji da su sumnje o tome "podgrevane" i zbog toga što nije bilo dovoljno informacija nadležnih institucija o stanju i poručila da se mora voditi kontinuirana briga o zaštiti životne sredine, a ne samo periodično kada se problemi dese.

Gojković koja je i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine je kazala da je cilj javnog slušanja u organizaciji tog odbora da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja, a koja su u interesu građana.

- Važno je i da utvrdimo granicu između realnog problema, koji svakako postoji, i kampanje koja se vodila. Nadam se da će ova otvorena debata dati odgovore na pitanja da li je vazduh kod nas zaista zagađeniji u odnosu na zemlje okruženja i šire, šta utiče na kvalitet vazduha i da li, i u kojoj meri, zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje stanovništva - rekla je Gojković.

Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju izvora zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.

- To pokazuje da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju u meri u kojoj je to moguće i to treba da postane prioritet u budućem periodu - istakla je Gojković.

- Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo - Maja Gojković - Foto: TANJUG / RADE PRELIC

Dodala je da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova, na kvalitet vazduha negativno utiču kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva i veliki broj motornih vozila, navodeći da podaci pokazuju da skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je je jedan od ključnih problema.

Zbog toga je, kaže, važno razmotriti sve mogućnosti da se ubrza proces gasifikacije i stimulisanje građana da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za to.

- Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. Međutim, u narednom periodu fokus treba da bude ne samo na Beogradu, već i na druge gradove u Srbiji - rekla je Gojković.

Navela je i da ima sve više automobila, te dodala da prema procenama samo u Beogradu ima oko 80.000 vozila više na ulicama nego pre pet ili šest godina.

To pokazuje, dodala je, da je neophodna rigoroznija kontrola učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova.

Ona je pozdravila odluku Vlade Srbije da sistemski radi na rešavanju pitanja zaštite vazduha u Srbiji, formiranjem posebnog tela koje će koordinirati rad svih državnih organa i obaveštavati javnost.

Ona je rekla i da nije saglasna sa ocenama da se ne ulaže u životnu sredinu i da država ne čini po tom pitanju. Navela je podatak da je EPS do sada uložio više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a vrednost projekata u toku je 486 miliona evra.

Ukazala je i da dogovor sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju "Džajka" kako bi se vršilo odsumporavanje u termoelektranama, što će u velikoj meri doprineti rešavanju problema zagađenja vazduha u zemlji.

Odbor za zaštitu životne sredine, prema njenim rečima, spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama.

Predsednica skupštine apelovala je da se što pre donese strategija zaštite vazduha.

(Telegraf.rs/Tanjug)