Gorica se vratila iz Australije u Srbiju sa jednom željom: "Nisam sanjala da psi ovako ovde žive"

Gorica Angelovska Tapai je Makedonka koja je posle 40 godina života u Australiji došla u Srbiju. Svoje penzionerske dane provodi u obrenovačkom selu Draževci. Tamo ju je dovela muka.

U daleko inostranstvo otišla je 1974. godine, a ovamo se, sama kaže, do 2016. vraćala u posetu, tek dva puta. Oba puta na po nedelju dana. Tada je i videla ono što ju je zaprepastilo - kako žive životinje.

Preporučujemo

Godine 2018. se vratila sa jednom željom - da promeni ono što ni u snu nije sanjala. Otvorila je prihvatilište za pse u selu Draževci na površini od jednog hektara i 40 ari. Tu je trenutno zbrinuto 80-ak pasa i oko 20 mačaka.

- Želela sam da pomognem kučićima. Da im pružim malo boljeg i udobnijeg života nego što ga imaju. Ja imam sve što mi treba, a meni i ne treba ništa. Sve što sam imala uložila sam za njih - govori o svom nesebičnom motivu da se bori za one koji ne mogu da se bore za sebe.

Sve je počelo od Bele, keruše po kojoj Udruženje nosi ime.

Gorica u prihvatilištu Foto: Printskrin Youtube/ RTV Mag

- Našla sam je samu, napuštenu, sa šest štenića. Gladna, bez imalo mleka. Sa njom sam počela. Nosila sam joj po celu pečenu kokošku, samo da bi dobila mleko - priča o počecima.

Danas podeli po blizu stotinu obroka svakog drugog dana, samo idući niz ulicu. U prihvatilištu, koje je i dalje u izgradnji, psi već imaju parno grejanje, a Gorica se ne libi da pravi krupne planove. Planira uvođenje klime na leto i da napravi bazen.

Ono što je sa druge strane čudi i razočarava jeste to što, kaže, niko tu ne želi da radi. Brine je da radnici ne misle kako je biti sa kučićima poniženje.

Ipak, ima svoja zadovoljstva. Svim psima pamti imena, za svakog ima poljubac i zagrljaj.

- Ja od njih dobijam vernost. Kako su verni, milosni bože. Imaju mesta svuda da spavaju, ali nijedno ne mrda od moje terese. Svi pod mojim prozorom spavaju. Ne moram da zaključavam vrata!

(Telegraf.rs/ RTV Mag)