Ljudi otkrivaju kako se švercuju i eskiviraju busplus: Inat, siromaštvo, bezobrazluk ili princip?

Velike gužve, spora i prljava vozila, ne radi klima i sve se klima, ali prevoz je "besplatan". Stignu novi autobusi, ali ubrzo se utope u masu sivila, saviju od gužve, prljaju od putnika i trunu zbog lošeg održavanja. Tako funkcioniše prevoz u Beogradu, i to ne godinama, već decenijama.

Ma koliko da se žalili na autobuse, postoje putnici koji kategorički odbijaju da kupuju busplus kartu. Oni su kivni, ali i dalje koriste gradski prevoz i očekuju da to umesto njih plati neko drugi. Sa druge strane, grad tvrdi da bi prevoz bio mnogo bolji kada bi ga plaćali svi koji se voze i tako ulazimo u jedan začarani krug koji nema kraja.

Preporučujemo

Kontrolori ne mogu da nateraju putnike da im daju lične podatke, pa šverceri znaju da uz malo prepirke mogu da se voze za 0 dinara. I taj inat da se prevoz ne plati opstaje u Beogradu bolje nego bilo gde u Srbiji. To je postalo vrsta kolektivnog otpora koji je kranje nefer prema onima koji karte, ipak, kupuju.

Pančevo - Beograd za 0 dinara, "ušteda" 280

U autobusima ATP Pančevo rade kondukteri i nema švercovanja. Karta za 15 kilometara košta čak 200 dinara. Ali, iskusni šverceri umeju da se snađu, pa da se za 0 dinara voze i više od tih 15 kilometara, sve do Novog Beograda. Neke je i muka naterala.

- Ja radim na 20 kilometara odavde, moram da plaćam i busplus i ATP. Treba li da dam trećinu plate samo na prevoz? Umesto da sve to bude povezano metroom, BG vozom, da imamo jeftine godišnje karte, mi moramo da dajemo na hiljade dinara nedeljno da bismo se vozili u prljavim autobusima koji se zaglave u 29. novembra - kaže nam jedan Pančevac.

Foto: M. Beljan

Ovo je njegov "recept" za vožnju od 0 dinara:

- Imamo liniju 108, koja dolazi do samog početka Pančeva, do poslednje stanice u Beogradu. Moramo da pređemo preko mosta (preko Tamiša), to malo jeste prometna magistrala, ali za 10 minuta pešačenja imamo GSP liniju. Naravno, to smatram besplatnom opcijom, a onda kod Pančevaččkog mosta pređem na voz, koji opet ne plaćam, jer postoji putić kojim se obilaze rampe - nastavlja.

I tako, dolazi svakodnevno do posla na Novom Beogradu.

Smederevska Palanka - Beograd za 100 dinara, ušteda od "200 do 500"

Dok smo se vozili vozom koji iz Niša ide za Beograd, videli smo momka koji se ukrcao negde posle Smederevske Palanke. Ušao je u voz za Beograd, ali je sišao u Mladenovcu. To je prvo mesto u Beogradu odakle može da se vozi za "dž" autobusima koji u špicu idu i na 5 do 10 minuta.

Kondukteru je dao 100 dinara, da mu ne piše kartu, već da te pare stavi u džep - što je praksa koja se još može videti u vozovima.

- Idem za Beograd, na 493, to je super stvar, ne plaćam ništa - pričao je sa drugom.

Voz u koji je ušao koštao bi ga oko 300 dinara, za relaciju od oko 70 kilometara. Ali, presedanjem na 493 uštediće bar 200 dinara.

Direktan autobus na ovoj relaciji košta oko 600 dinara.

Batajnica - Novi Beograd za 0 dinara godišnje

Kada biste kupili godišnju busplus kartu za dve zone, koštala bi vas oko 300 evra. Ali, voz je "spas" za sve one kojima je stanica blizu: Zemunce, Batajničane, a delom i Novobeograđane.

Foto: Telegraf

Tako se u vozu stvara veća gužva nego u prigradskim busevima, a iako je tokom radova na pruzi BG voz proređen i spor, mnogi ne žele da se odreknu besplatog prevoza.

Bilo je više pokušaja da se u vozove instaliraju validatori, pa se od toga odustalo, jer je šteta od vandalskog lomljenja bila velika.

"Maloletni smo"

Prevoz je besplatan za decu do sedam, a ne do 18 godina. Srednjoškolci, mešutim, ne žele da izvade svoje kartice, niti da plate kartu koja ih košta kao jedan izlazak u grad.

Oni sa kontrolorima ni ne razgovaraju. Jednostavno, sede, ćute, a ako ih nešto pitaju, odgovoriće "Maloletni smo".

Ovo je jedna takva scena iz autobusa 73. Dvoje mladih švercera i dvojic akoji imaju kartu, ali samo je jedna prekontrolisana:

- Nas četvorto sedi, okrenuti jedni drugima. Kraj mene je neki mladić, prekoputa njega devojka, verovatno srednjoškolci, a možda i malo stariji. Prekoputa mene jedan muškarac, mlađi. Ulazi kontrola, niko ne priprema karte. Uhvatim pogled kontrolora i upitam "Šta mene gledate?". On se zbuni, skrene pogled, kao da se i uplašio, a ja dodam: "Idite redom - prvo njima (srednjoškolcima) pogledajte".

Foto: Shutterstock

Momak prekoputa mene kaže "Izbacujete decu" (...) "Izlazim na sledećoj". Potom ponovo seda i kontrolor mu odvrati: "Kolebate se nešto, je l' izlazite ili  ne?". U međuvremenu, pripremio sam svoju kartu, ali isprva odbio da je pokažem dok ne pogleda svima. Na kraju, ipak sam mu dao kartu.

Kada je kontrola izašla, taj čovek prekoputa kaže: "Druže, imam ja kartu, očitao sam je (pokazuje nepersonalizovanu), ali neću da mu dam kad se ponaša kao majmun".

Ne znam po čemu se on to ponašao kao majmun. Ljudi toliko ne vole kontrolore, da smišljaju izgovore za verbalni napad koji nemaju nikakvog smisla. Kada se čuje sa validatora "Kontrola u vozilu", živci prorade, a ovim radnicima koji rade realno težak posao, svašta možemo da im kažemo. Tu sam primetio da sam i sam preterao. Čovek ne može da natera nekulturne ljude da se ponašaju kako dolikuje. Zapitao sam se  kada je i zašto čist bezobrazluk zamenio kulturu?

"Ja sam policija"

Pripadnici MUP i vojske moraju da plaćaju kartu, osim ako se ne voze u uniformi, baš kao i vozači koji rade u GSP. Adekvatnu kartu moraju da imaju čak i trudnice, stare osobe, i gotovo da ne postoji legitimacija koja može da zameni busplus.

Ipak, dešava se da ljudi pokazuju kojekakve isprave, kontrolorske, policijske, službene kartice raznoraznih prevoznika...

Jednom prilikom naš reporter zatekao je putnika koji je kontroloru rekao "Policija", a ni značku nije izvadio. Verujmo mu na reč.

"Prevoz je javno dobro"

Ako izuzmemo one koji smatraju da je prevoz toliko loš da ne zavređuje da se plaća, iako su takve predstave, ipak, preterane, jer u velikim gradovima gužva je neminovna, postoje ljudi koji smatraju da je prevoz javno dobro i da nema potrebe da se plaća.

I zaista, kadgod se govori o švercu, govori se o astronomskim sumama koje se izdvajaju za subvencije prevoza. Ideja da prevoz bude javno dobro koje mogu da koriste svi, rasteretila bi možda puteve, popularizovala prevoz i putnicima olakšala život. No, ne treba zaboraviti da ovaj koncept samo predstavlja drugačiji način plaćanja prevoza, kroz poreze i budžet, ili, možda, kroz posebnu taksu u Infostanu.

Jer, ti vozači, autobusi, gorivo i održavanje moraju da se plate, na ovaj ili onaj način.

"Vozač nema sitno"

Mogućnost da se karta kupi kod vozača donosi i mogućnost za još jedan izgovor - da vozač nije imao da vrati kusur. Pa kao, hteo sam da platim prevoz, ali imam samo hiljadarku.

Kontrolor bi mogao da mu naplati kaznu, ali nastaje neprijatna situacij ajer je čovek sprema da plati.

Vozači ponekad i sami govore putnicima "Recite da nisam imao sitno" i tako izbegnu da štampaju kartu od 150 dinara.

Nezgodnija je situacija kada vozač kaže da mu aparat ne radi, jer niste sigurni da li je to tačno ili ga jednostavno mrzi da se bavi prodajom karata.

"Vozim se jednu stanicu"

Ovo je najčešći izgovor švercera. Smatra se da je 89 dinara za jednu stanicu mnogo, pa da bi kratka vožnja trebalo i da se toleriše.

Foto: Petar Lazović

Ipak, prevoz nije predviđen da bismo se njime prevezli svega nekoliko stotina metara.

U istom tom niškom vozu, jednom prilikom zatekli smo putnika koji je, kada mu se kondukterka obratila, ustao i "odbrusio" joj tečnim šumadijskim akcentom: "Što da platim kartu za jednu stanicu?".

Gde bi u svetu takav izgovor mogao da prođe?

Šta je rešenje?

Kako je švercovanje postalo i stvar principa, sniženje cene karte teško da bi doprinelo boljoj naplati. Ipak, nije fer ni to da jedni putnici plaćaju prevoz po punoj ceni, dok ostali štede zaobilazeći svoju obavezu.

Zato bi, možda, uz neku rigoroziju kontrolu smanjenje cene bilo poželjno.

Jer, uprkos tome što šverc nema opravdanja, treba imati na umu da neko mora da izdvoji 10 posto, pa i više od svoje plate za to. U takvoj situaciji, kada imate primanja od 30 ili 40 hiljada dinara, hranite porodicu, podmirujete mesečna dugovanja i visoke račune, 3.000 dinara može biti popriličan trošak. A da ne pričamo o Pančevcima, Obrenovčanima, Lazarevčanima, Mladenovčanima, Pazovčanima, koji vožnju do Beograda plaćaju mnogo više.

Oni koriste svaku priliku da uhvate neki prevoz koji neće morati da plate - BG voz u Batajnici ili na Pančevcu, liniju 108 na Pančevačkom putu, 604 kod Petrovčića, 711 u Šimanovcima...

Jedno je jasno, sadašnja situacija podele, teranja inata i pitanja šta je starije - sunovrat gradskog prevoza ili masovno švercovanje, neće doprineti da se stvari poprave.

(M. Beljan)