Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ana
“Престо га је чек`о – он га није хтео, он је нешто више духом заволео, одазв`о се даљном лелеку и вриску, па је загрлио будућност србинску. Он се скромно сиђе с краљевских висина, цвет жртвова плоду; он неће да влада, он хоће да служи, Богу и свом народу. “Веру ћу да крепим, православље ширим кроз ту маглу сиву; темељ ћу да градим, цркву ћу да зидам, али цркву живу.” И та нам је вера спасавала оце од многих пропасти; та ће иста вера – о хвала ти, Саво! – и унуке спасти. Ал` та вера не сме да буде без вида, зато Свети Саво још и школе зида. ” Има л` ока слепа, школа га отвара! Шаљ`те децу нека од њих људе ствара! Оно што нас јача на путу поштења, оно што нас води ка брегу спасења, оно што нам муку ублажава љуту, што нам не да клизнут на стрменом путу. Оног светлог духа светле благовести, што нас држе крепко на висини свести; оно што нас учи да трпит умемо, оно што нас диже да напредујемо, што нам даје души, уму, срцу здравље: то је српска школа, то је православље!” То је Сава знао и пример нам дао, срећу нам је хтео, њојзи нас повео, одазвао се даљном лелеку и вриску, па је загрлио будућност србинску. Круну није хтео, није хтео славу, али круна сама дође му на главу. Он се хтео сићи свом народу ближе, он се хтео спустит, – а тиме се диже, дух нас његов купи сред Божијег храма, дух је његов звезда над нашим школама. Савино су тело Турци сагорели и његов су пеп`о на ветар изнели, и где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала. Данас цело Српство његов спомен слави: “Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!”
Marina
Živim 23 godine u najlepšem delu Vračara. Prvi put čujem da je to slava opštine.