Opština Vračar obeležila krsnu slavu Svetog Savu
Sečenjem slavskog kolača i prigodnim programom beogradska opština Vračar danas je obeležila krsnu slavu Svetog Savu, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić je svim građanima te opštine poželeo da je ponosno i časno slave jer, kako je naveo, slaviti Svetog Savu nije samo čast, već i velika obaveza.
Vesić je istakao da u našem narodu nema značajnije i uticajnije ličnosti od Svetog Save.
- Sava je od svih Srba najduže u tradiciji, narodnom pamćenju i mitu. Da je tako govori činjenica da nam je i danas, osam vekova kasnije, Sveti Sava uzor, a kako vreme prolazi njegov uticaj u narodu je snažniji - rekao je Vesić i dodao da je Savino najznačajnije delo autokefalnost Srpske pravoslavne crkve.
To je, naveo je, značajno ne samo zbog crkve već i uloge koju je ona odigrala u našem društvu i očuvanju našeg naroda, pre svega, pod vekovnom turskom okupacijom.
Vesić je rekao da će godina u kojoj se nalazimo ostati upamćena u srpskoj istoriji kao vreme velikog povratka Nemanjića među Srbe, navodeći da se o Nemanjićima pišu knjige, snimaju televizijske serije i podižu spomenici širom Srbije.
Dodao je da će sredinom godine na Savskom trgu, čija je rekonstrukcija u toku, biti postavljen monumentalni spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču srednjevekovne srpske države, a da će na jesen, posle 85 godina, biti završen Hram Svetog Save.
- Dobili smo veliku čast da budemo generacija koja će završiti ova dva velika dela. Nismo tu čast samo dobili, već smo je i zaslužili jer smo velike napore učinili da se ova dela dogode. Prvo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a potom i svi mi koji radimo sa njim. Zato treba da budemo ponosni jer to su dela zbog kojih se živi - rekao je Vesić.
Naveo je da vreme prolazi, ali da se neke stvari ne menjaju i dodao da su i Srbija Svetog Save i današnja Srbija razapete između interesa velikih i moćnijih i bore se za svoju slobodu i nezavisnost, da sačuvaju ono što bi moćniji da uzmu.
Naveo je da se Srbija danas nalazi pod istim ili ne manjim iskušenjima nego Srbija Svetog Save.
- Ako je Sveti Sava svakom Srbinu danas ''hram u srci i molitva u duši'' vreme je da naučimo od Savine diplomatije kako se čuva zemlja, kako se čini moćnijom i sigurnijom za sve ljude - rekao je Vesić i istakao da upravo predsednik Vucicć vodi Savinu diplomatiju uspostavljanja kontakata.
Kako je naveo, kao što je Sava u ranom srednjem veku uspeo da dođe i do egipatskog dvora tako i danas predsednik Vučić budućnost Srbije osigurava stalnim kontaktima sa najvažnijim zvaničnicima Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Nemačke i Francuske, saradnjom sa susedima...
- Zato je danas Srbija, kao i pre osam vekova, ponovo postala velika i ovu pobedu dugujemo Svetom Savi i onome što nas je naučio - rekao je Vesić.
Građanima Vračara je čestitao slavu i poželeo da je ponosno i časno slave jer, kako je dodao, slaviti Svetog Savu nije samo čast, već i velika obaveza.
- Siguran sam da ste dostojni te časti i obaveze - dodao je Vesić.
Predsednik opštine Vračar Milan Nedeljković je govorio o dve velike svetinje - Hramu Svetog Save i Hramu Svete trojice. Između ostalog, podsetio je da je Hram Svetog Save počeo da se gradi 1935. godine, ali da je Drugi svetski rat zaustavio izgradnju.
- Međutim, 88 puta sinod Srpske pravoslavne crkve uputio je tadašnjoj vlasti molbu da se nastavi sa izgradnjom hrama i ta molba je tek 89 put uslišena i napokon, izgradnja harama je nastavljena 1986. godine - rekao je Nedeljković i dodao da se ove godine završava izgradnja hrama.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Dačić se sastao sa potpredsednikom Vlade Republike Kazahstan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ana
“Престо га је чек`о – он га није хтео, он је нешто више духом заволео, одазв`о се даљном лелеку и вриску, па је загрлио будућност србинску. Он се скромно сиђе с краљевских висина, цвет жртвова плоду; он неће да влада, он хоће да служи, Богу и свом народу. “Веру ћу да крепим, православље ширим кроз ту маглу сиву; темељ ћу да градим, цркву ћу да зидам, али цркву живу.” И та нам је вера спасавала оце од многих пропасти; та ће иста вера – о хвала ти, Саво! – и унуке спасти. Ал` та вера не сме да буде без вида, зато Свети Саво још и школе зида. ” Има л` ока слепа, школа га отвара! Шаљ`те децу нека од њих људе ствара! Оно што нас јача на путу поштења, оно што нас води ка брегу спасења, оно што нам муку ублажава љуту, што нам не да клизнут на стрменом путу. Оног светлог духа светле благовести, што нас држе крепко на висини свести; оно што нас учи да трпит умемо, оно што нас диже да напредујемо, што нам даје души, уму, срцу здравље: то је српска школа, то је православље!” То је Сава знао и пример нам дао, срећу нам је хтео, њојзи нас повео, одазвао се даљном лелеку и вриску, па је загрлио будућност србинску. Круну није хтео, није хтео славу, али круна сама дође му на главу. Он се хтео сићи свом народу ближе, он се хтео спустит, – а тиме се диже, дух нас његов купи сред Божијег храма, дух је његов звезда над нашим школама. Савино су тело Турци сагорели и његов су пеп`о на ветар изнели, и где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала. Данас цело Српство његов спомен слави: “Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!”
Podelite komentar
Marina
Živim 23 godine u najlepšem delu Vračara. Prvi put čujem da je to slava opštine.
Podelite komentar