Beogradski šestak prerano je saznao kako izgleda rak. Za bolesnu sestru uradio je veliku stvar

Svi bismo voleli da sačuvamo mališane od surove realnosti, makar od one najbolnije strane: bolesti i smrti. Ali, i to je deo odrastanja.

Da deca mogu ne samo da je prihvate i razumeju, već iskažu i neverovatnu humanost, pa još učine i nešto da stvari učine bar malo boljim, pokazao je jedan beogradski osnovac.

Preporučujemo

Njegovo ime je Đurađ Lazić i upravo je imao "najvažnije šišanje u životu".

Dok je učio neke nove, strašne reči, poput hemoterapije, i dok je gledao ožiljke svoje sestrice, skrivene pod šeširićem rešio je da pomogne, onako kako može sa svojih 11-12 godina - da promeni frizuru.

U tekst koji je Đurađ, sada učenik sedmog razreda, napisao povodom svog podviga, a prenela njegova Osnovna škola "Ujedinjene nacije", utkano je toliko emocija i pokazana takva zrelost da ni mnogo stariji ne bi mogli da pridodaju ni jednu jedinu reč.

Prenosimo njegov komentar u celosti.

"Prošlog leta sam dosta vremena proveo sa tetkom, tečom, bratom i sestrom. Oni su dolazili u Beograd često i ostajali su ponekad i po par meseci, jer je Mariji, njihovoj ćerki, bilo potrebno lečenje. Tada sam slušao razgovore odraslih o operacijama i hemio terapiji, o raznim lekovima, manastirima i molitvama.

Tog leta Marija je bila posebno stidljiva. Stalno je nosila šeširić. Bojala se da ga skine da joj se neko ne bi rugao. Nije imala kosu i videli su joj se ožiljci od operacije na glavi. Bilo mi je jako žao i nje i sve ostale dece koja su se zajedno sa njom lečila. Odlučio sam da pokušam da pomognem tako što ću od tog dana početi da puštam svoju kosu sve dok ne bude dovoljno dugačka da mogu da je doniram za izradu perika.

Na internetu sam video stil frizure "man bun" i puštanje kose je počelo. Već posle par meseci, mogao sam da vežem rep i onda je sve bilo mnogo jednostavnije. Do mog najvažnijeg šišanja je prošlo oko godinu i po. Naravno, u nekim trenucima sam čak hteo i da odustanem zbog obaveze oko održavanja kose, ali sam se ipak svaki put sabrao i setio zašto ovo radim.

Na dan kada sam isekao kosu, bio sam srećan zato što ću nekome pomoći da lakše prebrodi svoje muke. Uz malo saosećanja, dobre volje i truda, svako može da izmami osmeh i radost. Ne trebaju ti super-moći da bi nekome bio heroj!"

(M. B.)