Radojičić o projekciji na zgradi Starog dvora: Žao mi je što neki ne prepoznaju lepotu
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
slađa
Ne samo, gradonačelniče, da je ne prepoznaju. Već bi da je ukinu.I lepotu i radost i stvaralaštvo i uspeh i rezultate i produktivnost. I svet bi ukinuli, samo njihovo glumatanje i nasilništvo ljudi da drže u fokusu.I Srbija i Beograd žele svet u svom okrilju, sa svim lepotama, tradicijom, kulturom, običajima. Pošto se to već dešava i ne može se opovrgnuti kao realnost, politički mulj vadi stare zarđale sablje kako bi blokadama i pod pretnjom cenzurom zapretio sugrađanima da slučajno ne konstatuju napredak, svečarsku atmosferu, radost najmlađih koji u tome najviše uživaju.Oni jednostavno mrze novogodišnju jelku, blistavu rasvetu, praznike koje obeležavaju predstavnici drugih naroda, mrze sjaj u očima zadovoljnih ljudi, koji imaju samopoštovanja, koji brinu o radosti i dobrobiti drugih ljudi, čine lepšim i podnošljivijim život onima koje sudbina nije baš ozarila srećom.Ti i takvi, slepi u ludilu i mržnji ne mogu da primete lepotu, a što je najgore, ne mogu ni da je podnesu ili makar ne ruže političkom zlobom. Ti i slični njima su opovrgavali veličinu stvaralaštva jednog nobelovca, a uzdigli do zvezda snajper kao metaforu. Može se samo konstatovati, da ti i takvi ljudi zapravo žive u jednom od onih njihovih satiričnih stadiona, ali im taj stadion nije izgradio niko drugi, do oni sami sebi svojim nihilizmom, mizantropijom i ksenofobijom. I Srbija ih neće štedeti kritike i besa građana baš zato što im je jedina opsesija da usisaju sve oko sebe u svoj duhovni vakuum. Crnu rupu.