Ne puštajte van stanice putnike, ne čekajte one koji trče: Iskusni GSP vozač savetuje mlađe kolege

Uputstvo koje je objavio jedan od vozača autobusa na Fejsbuk grupi u kojoj su pretežno okupljeni vozači GSP-a, upućeno mlađim i neiskusnijim kolegama razbesneće mnoge putnike. Ima tu naravno i sasvim zdravorazumskih saveta, ali i onih zbog kojih ćete reći "čekaj bre malo"...

"Jedna molba za nove kolege koje ranije nisu vozile autobus. Ne otvarajte vrata van stanice putnicima, ne čekajte one koji trče, a baš su daleko od busa jer ako to radite putnici će steći utisak da ste u obavezi da ih čekate ili da im otvorite gde se zateknu. Kada stajete u stanicu budite u ravni sa stubom ako ste prvi i ako uslovi to omogućavaju. Što to što sam nabrojao pravite problem drugima, a sutra i sebi. Ovo treba instruktor da vam priča, ali ...".

Preporučujemo

Otvaranje vrata van stanice putnicima je svakako i svugde nepoželjno. Ali onda se pridržavajte toga i nemojte nikome da otvarate, čak i kolegi koji živi baš između dve stanice i ne prija mu da prepešači malo do kuće, ali ni rodbini i prijateljima.

"Jednom se taster pritiska za otvaranje vrata, jednom za zatvaranje, ko je potrčao uhvatio me nije" / Foto: Shutterstock

I ko je taj ko treba da kaže i odredi kolika je udaljenost putnika podnošljiva za čekanje? Sigurno nećete čekati putnika koji je u Buevaru despota Stefana sišao sa 48-ce ili 33-ke pa prelazi ulicu da uđe u 23. Ali zašto je problem da sačekate onoga ko je već tu, jer ako ga i vi vidite onda sigurno nije daleko. Zašto je problem da na stanici sačekate koji sekund duže sa zatvaranjem vrata ako vidite da je ispred ili iza vas autobus, jer uvek ima "preletača". To vas ne košta mnogo.

Ako trčiš za mnom, nisi moj putnik i neću da te čekam

Tako jedan od iskusnijih kolega smatra da putnik koji ga nije čekao u stanici pre otvaranja vrata, nije njegov putnik već kolege koji vozi iza njega. "Jednom se taster pritiska za otvaranje vrata, jednom za zatvaranje, ko je potrčao uhvatio me nije", smatra ovaj vozač.

- Nemaju džabe vozila zumer na vratima koji upozorava da se osim zatvaranja vrata ne može više izlaziti ili ulaziti... da bismo se pridružili porodici evropskih zemalja moramo pre svega menjati svest i navike, a nakon toga teritorijalno uz podizanje standarda", navodi drugi, a mi bismo ih posavetovali da prvo krenu od sebe, da ne puše u vozilima, da ne psuju kao kočijaši i da ponekad, kad im se neko ljubazno obrati, istom merom i odgovore, da ne izgledaju kao da bi  najradije zakucali autobus sa svim putnicima u neki zid. Rekli bismo da ćemo tako najpre da se pridružimo "porodici evropskih zemalja".

Debeli klinac trči

- Evo upravo sad pre minut, zatvaram vrata i krećem i neki debeli klinac trči i rukama me moli da otvorim vrata, a već sam krenuo, kad je video da neću da mu otvorim šutnuo je nogom u bus. I? Takvog da čekam? To je uradio zato što su ga ranije drugi čekali. Hvala tim kolegama... - navodi vozač.

Pitamo ovog vozača zašto je bitno što je taj klinac debeo? Zar mršavi ne trče na prevoz? Il' bi to trebalo da bude uvreda debelog, koji kao ne zna da je debeo.

Nemojte ni da čekate ako slučajno stanete drugi ili treći u nizu na stanici i otvorite vrata, a putnik stoji negde, možda baš kod tog stuba na početku stanice i čeka, pa potrči na vaš autobus, pa uleti u gužvu onih koji izlaze i ulaze u prethodni autobus, pa dok se mimoiđe s jednim, dok obiđe drugog i trećeg, izvini se četvrtom, ni njega nemojte da čekate, jer ni to sigurno nisu pravila službe. Što biste vi bili fini, ako ni prema vama od jutros kasirka nije bila fina, nadrndana bila nešto, kao da ste joj dužni neki novac, a i ne poznajete je, sva namrgođena, a bora joj se usekla u čelo i napravila kanjon koji preti da vas proguta...

Nasilje u gradskom prevozu nije retka pojava/ Foto-ilustracija: Shutterstock

- Ma ima tu svega, ja jednom prilikom izlazim iz okretnice tj. početne stanice i uključujem se na glavnu džadu, gledam na desnu stranu da me neko ne omlati i kako sam okrenuo glavu ulevo ispred mene trči klinac ravno posred vozila zamalo ga ne udarih, kad on meni maše da mu otvorim vrata, molim te lepo, a ja se poprečio na ulici... pa da l' je to normalno... - pišu vozači svoja iskustva sa "trkačima" za autobusima.

Banditi

- Jedan stariji gospodin nas je nazvao nedavno banditima jer mu vozilo nije stalo na pešačkom prelazu oko dva metra od staničnog stuba - piše jedan vozač.

Vozači napominju da mogu da dobiju i drakonske kazne za otvaranje vrata putnicima van stajališta. Otvaranje vrata van stanice vas može debelo koštati, a takođe se i na robiju može zaglaviti ako ti putnik pri izlasku/ulasku van stajališta doživi težu nesreću. Prilikom polaska iz stajališta ukoliko ste zatvorili vrata više ih ne otvarajte i svi koji trče i jure tj. kasne na bus, svi su oni putnici kolege iza tebe, navodi jedan od njih.

"Ispadanje" iz vozila

Nužda zakon menja, zakonodavac mora biti svestan pod kakvim pritiskom se nalazi vozno osoblje u ovakvim situacijama i jednostavno treba izmeniti smer odgovornosti u slučaju ispadanja putnika van stajališta, obaranja od strane drugog vozila, lomova ekstremiteta itd, odgovornost bi snosio isključivo putnik nakon nekoliko drastičnih kazni broj takvih zahteva bi se prepolovio jer su ljudi pomešali GSP sa TAXI službom, napominju vozači.

Mi dodajemo da putnik može da ispadne iz autobusa i dok vozilo stoji u stanici, da l' zbog gužve, da l' što je u pitanju starija osoba koja se ne drži za rukohvate, šta s njima?

"Kako on može da otvori vrata van stajališta, a ja ne" / Foto-ilustracija: Čitalac Telegrafa

Kolega je mnogo fin, a ja ne valjam...

- Bio sam prisutan ko zna koliko puta, kolega otvara vrata van stajališta i čak na semaforu kada mu putnik kucka na vrata, ja kažem da ja to nikad ne radim, a on meni daje odgovor, ja uvek kažem dobro druže, nema problema, ali zato praviš problem drugim kolegama koje rade po P. S-u i čak sam od putnika dobio kritike "kako on može da otvori vrata van stajališta, a ja ne", kaže to je sve do vozača, kolega je mnogo fin, a ja ne valjam i trpim kritike putnika - navodi drugi vozač.

Nesnosni tasteri u "Kinezima"

Da ne bude da mi samo nešto napadamo vozače, evo nekoliko uputstava i putnicima. U pitanju su novi kineski "Higer" autobusi, koji imaju zvučni taster za najavu da želite da siđete na sledećoj stanici. E, sad nije prvi put da se Beograđani sreću sa takvim tasterima, ali ovi zaista i rade, pa mnogi nesvesni da baš oni stiskaju taster, urade to i po nekoliko puta, što iznervira i ostale putnike, ne samo vozača. Ima naravno i onih koji to rade namerno, igraju se, jer im je zabavno ono što ne bi trebalo da rade. Pa se dešava da vozač zaustavi autobus i kaže da neće da vozi dalje, ako putnici ne prestanu da se igraju.

Sigurni smo da vozači znaju da u slučaju fizičkog napada na njih možda baš iz ovakvog nekog razloga, vozač treba da pozove policiju. Ipak, osim u slučajevima nužne samoodbrane, od "saobraćajnog osoblja se očekuje da treba da bude uzdržano".

A prisustvovali smo i drugim scenama, gde je u pitanju polazak sa stanice i to okretnice. Vozač treba da krene u 22.30, a na semaforu se pali zeleno, na satu je 22.28, što na linijama koje idu "kao antibiotik" mnogo znači i ta dva minuta prave razliku. Dotrčava žena do prvih vrata, moli ga da otvori i kad vidi da nema nameru da to i učini, pokazuje mu da mu još nije vreme, da će krenuti ranije. I on ipak odlazi... Pri tom, treba napomenuti da na taj autobus trče samo oni koji njime idu do kraja i nemaju drugu opciju za prevoz do kuće, a takav je slučaj bio upravo sa ovom putnicom.

Neko mišljenje o ovom vozaču? Svaka čast za postupak?

Ili možda ipak ne.

(J. V.)