Prošli smo pakao "29. novembra" usred špica i u punom busu: Sa vozačem Ljubom to može samo uz osmeh

Krcati 29. novembar, vozimo se bar pola sata od Ušća, a u busu ne može da se diše - svi jedni na drugima. Ovo je ona svakodnevna situacija u centru grada kada živci pucaju, sirene trube, a putnici dobacuju "Aloooo, ne voziš krompire". Ali ne i kada je za volanom "Ćurdićeve" 35-ice Ljuba Marinković.

Smeškaju se i šale u toj gužvi? Ma da, stvarno!

Mislim, nije baš da sad padaju na pod od smeha, ali stidljivi osmesi dopiru do vozačkog mesta čim se on obrati - bilo preko spikerfona, bilo onako, iz sveg glasa. Ako na prvu i ne odreaguju, na drugu opasku moraće da "odlede" osmeh.

- Vidiš, sada se svi smeju, i meni je to drago, čak nije bitno ni da li je neki apel urodio plodom, pa čak i kad ispadnem "kreten", "budala", ali mi je drago kada vidim osmeh - ispričao je Ljuba pošto je proveravao da li je jedan mališan uspeo da sedne.

Bar jednom ste morali da vidite njegovo lice, ako ste danas ušli na fejsbuk, Ljuba je već postao legenda grada. Ali, kako izgleda njegova vožnja u praksi, kada se krcati autobus zaustavi kod "Banije" i u njega hoće da uđe još bar tridesetak ljudi, proverili smo iz prvog lica, "zalepljeni" za šoferku.

Ima mesta za sve

- Hajde, hajde, ima još mesta za dvoje napred, svi ćete ući, evo momak je krenuo... Bravo! Ćao Sonjice, jesi dobro Sonjice?  - pričao bi dok su "varnice" sevale.

- Ćao Ljubo, nema te, znači čekam 45 minuta! - odvratila bi ova redovna putnica, srećna što je ipak dočekala baš Ljubu.

- Jesi mnogo besna? A da te poljubim, pa da ne budeš i dalje besna? Ne, ne, nije to što mislite, Sonja je udata - pričao bi Ljuba dok je već osvojio i one najmračnije face, čiji pogled ledi i dušu.

Potom je pozvao sve, ako im treba pomoć, da se jave, da ako treba ostave neke stvari napred...

- Treba, treba, majstore! Dve porcije ćevapa - vikao bi neki šaljivdžija otpozadi.

No, Ljuba mu nije ostao dužan.

- Može, može, kad ćete da mi donesete, jedem s lukom - odgovorio je.

Nema onoga ko se u ovom paklu na pravcu Brankov most - Pančevački most pobunio kada bih podigao aparat ili mobilni telefon. Još su se putnici nudili da asistiraju, jer Ljuba je sve napetosti već sredio, "relaksirao". A gledam u jednog, izgledao je baš kao da bi me ubio onim rukama da može.

"Nasmejte se slobodno, besplatno je" rekao bi vozač preko razglasa, a onda bi se začuli tanki ženski glasovi, koji se sve jedan na drugi nadovezuju "Naš vozač, najbolji vozač, takvog još nismo videli, i u novinama je bio".

Pravi vozač sve mora da vidi

Kako kaže Ljuba, ne voli stres, konflikte ni paniku - kad uđe kontrola, on kaže "Svi moji putnici imaju kartu". Ali priznaje da je posao težak, jer više stvari mora da radio istovremeno. Nije to samo papučica i volan, pa ni taj retrovizor. Ipak je on jedan majstor na stotinak putnika.

- Ne želim kao prvo ja da se loše osećam na poslu, sve rešavam uz osmeh. Ljudi su nervozni, gužva je, fali im malo pozitivne energije i osmeha, ako 40 minuta čekaju autobus. Mnogi putnici me znaju po imenu, imaju broj pa pitaju kad ja vozim, da se voze sa mnom - pohvalio nam se Ljuba.

Drago mu je, kaže, kad čuje pohvale, jer ljudi u njegovom ponašanju vide nešto drugačije i lepo. Posebno je osetljiv na decu, trudnice i starije.

"Molim vas da ovo dete koje je ušlo sedne, ako već nije? A jeste, hvala na saradnji!", odzvanjalo je na razglasu.

Priseća se i da je dočekao da ga jedan petogodišnjak pohvali pred mamom: "Mama, mama, to je onaj dobar vozač".

I to nije bez razloga, jer i sam je otac troje dece i osetio je šta znači kada je neko nepažljiv prema majkama i deci.

- Supruga mi je pričala, besna kada se vrati kući, govorila je: "Stid i sramota, da ja sa detetom malim i stomakom stojim, da mi niko ne ustane, mrtva sam umorna". To mi se tako urezalo duboko, da onog trenutka kad sam ponovo seo za volan, prvo na šta sam počeo da obraćam pažnju su deca, invalidi, starije osobe. Bila je situacija i da sam ugasio autobus, kada je jedan čovek rekao da ga ne interesuje što je ušlo dete i da neće da ustane - priča Ljuba.

Inače, u gradskom prevozu radi poslednjih godinu i po dana, ali radio je i ranije, od 2008. do 2013. godine. U međuvremenu bavio se drugim poslovima, pa odlučio da se vrati putnicima.

Nema "krompira"

Vožnja od Novog Beograda do Lešća, kroz najveću gužvu, trajala je preko 70 minuta. Nazad - oko 50. Nije bilo nijednog naglog kočenja, gotovo da nije trebalo ni držati se za šipke.

A stigao je Ljuba usput da zastane ko zna koliko puta, kada bi video nekoga kako dotrčava iz sporedne ulice, a jedna od putnica raširila je ruke kada ga je ugledala da izlazi iz okretnice.

A tu je i njegovo čuveno: "Ljudi, ko želi da pređe u 25P, ispred nas je".

Kratkom uzastopnom sirenom skrenuo pažnju i kolegi ispred da malo pričeka.

Incidentna situacija

Biti pribran za volanom autobusa u trenutku kada neko pokušava da se uključi iz trake za suprotan smer, pa pregazi duplu punu liniju, nije lako. Upravo to uradio je momak kod Pančevačkog mosta svojim automobilom, pa "zavrnuo" ka Karaburmi. Ljuba je samo zastao, pružio ruku kroz prozor, i tako upozorio automobil pored na opasnost, pa tako spasap momke da ne završe zauvek na njegovoj početnoj stanici - Lešću.

- Kada su krenuli to da rade, već je bilo gotovo, ja samo mogu da pomognem da ne poginu - pričao je.

Izgubljeni ključevi

Ljuba čuva i izgubljene stvari, a ako neko prepozna svoj ključ od kuće, neka ga preuzme kod Ljube na liniji 35!

Pa, vas danas ceo dan "šeruju"

Jedna od putnica zastala je kada je čula Ljubu kako razgovara sa mnom o putnicima. Pogledala je i nije mogla da prećuti:

- Je l' znate vi da danas ceo dan dele vašu sliku na fejsbuku? Svi vas šeruju - pričala je.

Kaže zna, i da baš sada daje intervju.

- Jeste li se vozili nekad sa mnom? - upitao ju je.

- Nisam, znate, imam troje dece, radim od 9 do 5, verujte da ne čujem i ne vidim ništa - nastavila je.

- E, vi da se ugledate na mene, ja imam troje, i četvrto na putu - kazao je Ljuba.

- Koliko imate godina? - znatiželjna je putnica.

- 36

- E, onda smo na ti!

(Mateja Beljan)