Ljuba je sa 17 godina oslobađao Dorćol sa crvenom zastavom. Ubili su mu 52 druga tog dana
Beograd ove godine obeležava 75 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu, kada je 20. oktobra 1944. godine okončana 1.287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada tadašnje Jugoslavije.
U borbi za oslobođenje srpske prestonice poginulo je 2.953 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i 976 pripadnika Crvene armije, a daleko više tokom čitave operacije.
Jedan od još živih učesnika tog velikog događaja je 93-godišnji Ljubiša Antonijević, koji je u treću krajišku brigadu Prve proleterske divizije stupio dva dana pre oslobođenja Beograda i sedam dana posle svog 17. rođendana.
Zbog sitnije građe, stariji i iskusniji borci dali su mu nadimak Maći.
Borba za oslobođenja Beograda bila mu je to bilo prvo vatreno krštenje, ali kaže da se nije bojao jer su ga stariji i iskusniji borci savetovali i štitili.
- U brigadu me je primio desetar Vojo Subotić, koji je zadnjeg dana rata poginuo pred Zagrebom. On mi je rekao ''Maći, gledaj samo šta ja radim i kako se ponašam, imitiraj mene i ništa nemoj da brineš''. I tako sam i postupio - priča Antonijević za Tanjug, prisećajući se najupečatljivijih detalja.
Nikada neće zaboraviti, kaže, žestoke okršaje, među kojima i onaj za oslobođenje Dorćola u kome su mu, kaže, poginula 52 druga, a u sećanje su mu se urezale i slike vatrometa i veselja na ulici koje je usledi uveče u oslobođenom gradu.
- Pucalo se na sve strane. Ko je imao iz čega da puca - veselio se. Narod je bio na ulicama... - priseća se Antonijević.
A ujutru su, seća se, izvršili poslednji juriš na Kalemegdan i tu izneli zastavu pobede na Dizdarevu kulu.
- Zastava je, bila crvena, proleterska, poput one na Rajstagu, samo manja. Mahali smo zastavom pet, šest minuta i u tom trenutku nismo ni bili svesni šta radimo, ali smo hteli da pokažemo da smo oslobodili Kalemegdan - živo se seća.
Kaže, tada nije znao da je baš na tom mestu u borbi za odbranu Beograda od Austrugarske vojske 6-7. oktobra 1915. godine izginuo ceo bataljon slavnog majora Gavrilovića.
- Tako da smo mi, ne znajući za to, bili praktično osvetnici toga bataljona, a na taj način sam odao sam poštu i svom dedi koji je poginuo 1915. godine na Kolubari - kaže Antonijević.
On već desetak godina razgovara sa učenicima u školama na Dorćolu o tim slavnim danima i kaže da od celog bataljona jedini još na nogama, a samo dvojica njegovih saboraca su još živi.
- Nekada smo u škole išli u većim grupama, a sad to činim samo ja - sa tugom kaže Antonijevic čije priče o oslobođenju Beograda najviše vole da slušaju njegovi praunuci.
Borba za oslobođenje Beograda predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. godine i predstavljala je deo opsežnog operativnog plana, nadovezujući se bez zastoja na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući se gonjenjem neprijatelja kroz Srem.
Združene jedinice NOVJ i Crvene armije nanele su u ovoj operaciji Nemcima težak poraz, oslobodile Beograd, glavni grad Jugoslavije, veliki deo Srbije.
Povodom obeležavanja 75 godina od oslobođenja Beograda, biće organizovan niz događaja, a Srbiju će u subotu, tim povodom doći i ruski premijer Dmitrij Medvedev.
Video: Danas je 75 godina otkako su saveznici zaustavili naciste
(Telegraf.rs/ Tanjug)
Video: Oskrnjavljen mural herojima s Košara u Kosovskoj Mitrovici, zločin iz mržnje prema Srbima
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mikelle
Zasto cetnici nisu oslobadjali Beograd,kad su bili antifasisti.....
Podelite komentar
baki
Bili su govna i jedni i drugi i partizani i cetnici ja sam srbin koji voli svoju zemlju i bez licnih interesa bi je branio cetnici i partizani su bili saveznici zla a ja kad bi birao izmedju partizana i cetnika ipak bi izabrao cetnike koji su srbi a ne naivne jugoslovene koji nisu imali trunku srpstva u sebi
Podelite komentar
Djima
Slava osloboditeljima Beograda! Slava komandantu Peku Dapcevicu!
Podelite komentar