Žena puzi po putu i viče na ljude i automobile na Banovom brdu: Reakcija prolaznika je sramotna

Zapanjena pred nebrigom svojih sugrađana ostala je sinoć jedna Beograđanka. Ona je pola sata pokušavala da na ulici pomogne razdraženoj beskućnici, kojoj je malo humanosti očito bilo potrebno, a za sve to vreme, u prometnoj ulici na Banovom brdu, samo se još dvoje ljudi ponudilo da nešto učini.

A. D. podelila je svoje iskustvo na društvenoj mreži Fejsbuk, nadajući se da će, kada se suoče sa sramom, ljudi ubuduće imati malo više svesti jedni prema drugima, naročito jer je nesreća nešto što svakog može da zadesi.

Njen status prenosimo u celosti.

- Danas sam izašla iz kuće i ugledala ovu ženu kako sedi na kolovozu u jednoj od najprometnijih ulica na Banovom brdu. Prvo sam pomislila da joj je pozlilo ili da ju je neko zgazio. Prišla sam joj i onda sam shvatila da je u nekom svom svetu. Počela je da se dere na mene i bila je agresivna, pa sam se povukla. Bilo je očito da joj nije dobro, pričala je sama sa sobom i odbijala da ustane sa kolovoza - kaže ona.

Automobili i autobusi su je samo zaobilaze ili, jedan automobil ju je umalo zgazio, prolaznici su je ignorisali, dodaje.

- Ja nisam mogla da je ostavim da sedi tako na kolovozu i čeka da je neko ubije. Pozvala sam policiju (razmisljala sam koju službu da zovem i zaključila da ce policija najpre reagovati, pogotovo sto je stanica iza ćoška, a oni već znaju koga jos treba, ako treba, da pozovu) i javila im šta se dešava i da dođu sto pre, jer će je nešto zgaziti. Ona je u međuvremenu počela da puzi po kolovozu ka Adi. Ja sam izvadila telefon da snimim kako bih imala snimak za policiju.

- Pokušala sam da joj priđem nekoliko puta, ali je bila jako agresivna i nisam mogla da joj priđem, cilj mi je bio da je sklonim sa kolovoza. Za sve to vreme prolazi gomila ljudi, mladih i jedrih, prolaze peške, zaobilaze je kolima, trube na nju, vređaju je i niko nije stao da pomogne ženi koja očito nije dobro.

- Konačno je jedan dečko stao da vidi šta se dešava i uspeo da je bukvalno dovuče do ivice, kako je nešto ne bi zgazilo (i dalje je odbijala da ustane). Otišao je da joj kupi malo hrane i vode dok sam ja ostala pored nje da sačekam policiju. Patrola je došla, rekli su da je već poznaju i da je ona beskućnica koja “živi” u nekom napuštenom objektu tu blizu, i odveli je gde treba.

- Nije poenta priče ni ova žena, ni policajci koji su bili izuzetno fini i korektni. Poenta je da je ta žena sedela na kolovozu, očito bolesna, u prometnom delu grada u osam uveče, minimum pola sata (a verovatno i duze, pola sata sam samo ja provela sa njom) i ukupno TROJE ljudi je pokušalo da joj pomogne (ja, taj dečko i starija komšinica koja nije mogla mnogo toga da učini).

- Eto to sam htela da podelim sa vama, da sam užasno besna i razočarana na ljudski rod. Najlakše je slegnuti ramenima i reći “eh znaš koliko ima takvih” (kao što mi je par ljudi dobacilo u prolazu), ali ja i dalje ne mogu da shvatim da neko može da vidi drugo ljudsko biće u očitoj nevolji i ne učini apsolutno ništa. Nadam se da će ih makar biti malo sramota ako vide ovaj post i možda sutradan se ponesu drugačije...

Da li biste pomogli nepoznatim ljudima u nevolji? Šta biste vi uradili na Anđelkinom mestu? Javite nam u komentarima.

(D.D.S.)