Iskren dijalog sa beogradskim taksistom: 'Ajde, sad vi meni recite što vama smeta CarGo?

Sad će neko reći "pa, zovi CarGo". Iz ugla obične mušterije koja novac voli da drži tamo gde može da ga vidi, nažalost car:go nije došao u obzir. Dakle, ne biram i ne vidim što bi bilo ko morao da bira - pa, zar nije sjajno da imamo sve mogućnosti u priči?

A ovi aktuelni protesti kao da su samo još bolji PR za CarGo - grad je besan na taksiste koji stvaraju dodatni haos u gradu, drže se na strani "narodnog" car:go servisa jer je jefitniji, a malo ko uopšte zna zašto taksisti zapravo štajkuju?

Preporučujemo

I onda te opet teraju da biraš:

Partizan ili Zvezda?

Taksi ili CarGo?

Bela ili crna strana eurokrema?

Parizan kad igra protiv Zvezde, Zvezdu kad igra u Ligi šampiona. Taksi kad imaš keš, CarGo kad imaš na kartici. Uvek ravnopravno.

No, ulazim ja u taksi kad na tabletu taksiste stoji sledeće obaveštenje:

Sve kolege su dužne da za vreme protesta drže upaljene službene telefone i radio stanice radi naše bezbednosti.

I onda ne možete da već raspričanom taksisti, ne postavite vrlo logično pitanje ovih dana: zašto štrajkujete?

- Pa, vidite, Vlada je još pre sedam, osam meseci preuzela na sebe obavezu da reši nezakonit rad car:go vozača. Tražili su tri meseca da reše problem i još uvek nisu. Ma, ko zna ko stoji iza tog CarGo-a. - reče taksista već imajući neku teoriju na umu.

- Pa, dobro nego što ste sad vi oštećeni - je l' vama traže nešto više nego njima?

- Mi da bismo postali taksisti, moramo prvo da podnesemo zahtev Sekretarijatu za saobraćaj da bismo obavljali delatnost, to nije problem da se obezbedi. Pa da tražimo dozvolu Gradu Beogradu. Nije problem ni to, može manje-više svako. Problem je broj vozila u gradu. Taksi služba je ograničena na 8.300 vozila, a svake godine se radi procena da li treba više ili manje vozila. Pa, ako se proceni da je potrebno još 200 vozila, onda se popunjava sa liste čekanja na kojima su potencijalni taksi vozači.

- Pa, što vam onda smeta CarGo?

- Oni to hoće da zaobiđu, a nisu ništa inovativno smislili - rade svakojaki ljudi koji voze preko aplikacije i to je u inostranstvu dozvoljeno zakonom, ali kod nas nije. Vama je dovoljno samo da imate automobil, prijavite se na aplikaciju i onda vas oni šalju na vožnje. Vi kao mušterija ih plaćate karticom, i to je u suštini klasičan taksi prevoz kako je zakonom regulisano jer se za taksi prevoz kaže da je to javni vanlinijski prevoz putnika u saobraćaju. Oni to obavljaju, ali su registrovani kao zatvorena grupa gde jedni drugima pružaju usluge.

- Vama ustvari smeta što su jeftiniji?

- Oni jesu jeftiniji, ali to je kao da imate butik i nekog ko dođe i tu robu iz butika prodaje ispred po nižim cenama. Taksi služba jednom godišnje radi evaluaciju cena za grad Beograd u čemu učestvuje i Saobraćajni fakultet. Oni idu sa cenom koja je malo manja od taksija da bi privukli ljude.

- Vi biste da nemate konkurenciju?

- Već je sad nađena procena da je u popodnevnim časovima teško naći taksi, znači da tu ima prostora za još malo povećanje, ali ne može baš da bude 4.000 ljudi koji rade nelegalno koji idu sa nekom preniskom cenom. Mnogi od njih još uvek ne osećaju koliko je teško biti taksista - oni koji su bez posla, koliko god da zarade njima je to ok, ne plaćaju poreze, doprinos, članarinu, ne kupuju auto...

- A što vi ne smanjite cenu taksija?

- To ne odlučujemo mi. Ja lično mislim da je cena taksija je za naš standard prilično jaka, ali ovde se ne radi o tome. Mi samo hoćemo da ih nema toliko i da sve što važi za nas, važi i za njih. Pola njih onda ne bi ni bilo na ulicama, verujte mi. - reče taksista.

Stižemo na destinaciju, dajem novac i setim se lepih dana kada je beogradski taksi imao popust.

- Prijatno, nemojte dugo sa štajkom.

- Koliko god, dok ne izguramo. Prijatno!

(T.T./Telegraf.rs)